Поред хиљада напредних балистичких ракета, Иран је произвео и непознат број „Схахед“ камиказа-дронова намењених употреби против америчких снага.
Тензије између Сједињених Држава и Ирана остају високе након бруталног обрачуна Техерана са демонстрантима, у којем су хиљаде људи страдале. Као одговор, Вашингтон је у регион упутио ударну групу носача авиона УСС Абрахам Линцолн. Поједини аналитичари спекулишу да би ово гомилање снага могло бити увод у нови удар на иранску територију, налик операцији „Миднигхт Хаммер“ из јуна 2025. године, усмереној против иранског нуклеарног програма.
Уколико би садашње тензије прерасле у отворени војни сукоб, Иран би највероватније одговорио масовним лансирањем балистичких ракета и камиказа-дронова на америчке положаје широм региона.
Балистичке ракете: домет који покрива читав регион
Ирански ракетни арсенал је разноврстан и обухвата више типова пројектила различитих способности. Међу најопаснијим системима који представљају претњу америчким снагама налазе се Кхоррамсхахр, Сејјил, Емад, Гхадр-110, Фаттах-1, Хај Qасем, Кхеибар Схекан и Дезфул, са дометом од приближно 1.000 до 2.000 километара.
То значи да се чак 31 америчка база у којима су стационирани војници САД – на Блиском истоку, у Северној Африци и деловима Европе – налази у домету иранских ракета.
Међу кључним метама били би:
- Цамп Арифјан у Кувајту (главно упориште америчке копнене војске у региону),
- Навал Суппорт Ацтивитy у Бахреину (чвориште америчке морнарице у Персијском заливу),
- Ал-Удеид Аир Басе у Катару (кључна база америчког ратног ваздухопловства у региону).
Под претњом би биле и базе у Ираку, Јордану, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Оману и Турској, као и поједине америчке инсталације у Грчкој, Бугарској и Румунији које су и даље у домету иранских ракета.
„Схахед“ дронови – јефтино оружје, скупе последице
Поред ракета, Иран располаже великим и технолошки напредним арсеналом беспилотних летелица за једнократни напад. Познати „Схахед“ дронови, у више варијанти, способни су да лете стотинама километара и испоруче смртоносне бојеве главе уз релативну прецизност.
Америчка морнарица већ се сусрела са овом претњом када се један Схахед-129 опасно приближио ударној групи носача УСС Абрахам Линцолн, након чега га је оборио ловац Ф-35Ц Лигхтнинг ИИ америчког корпуса маринаца.
У евентуалном сукобу, америчке снаге могу очекивати таласе иранских камиказа-дронова усмерених на аеродроме и поморске снаге. Појединачни дронови нису претерано тешки за пресретање, али ситуација се драстично компликује када се лансирају у великим ројевима.
Стратегија „роја“ заснива се на засићењу противничке ПВО: Иран може испалити десетине или стотине јефтиних летелица у нади да ће део њих пробити одбрану и нанети несразмерно велику штету. Комбинација напредних ракета и дронова додатно отежава америчким системима ПВО да идентификују и приоритетно гађају најопасније претње.
Америчка припрема и ризик од ескалације
САД су већ распоредиле значајне капацитете противваздушне одбране у региону, укључујући разараче класе Арлеигх Бурке, као и батерије система МИМ-104 Патриот и ТХААД.
Од децембра, Иран потресају масовни протести изазвани економским колапсом. Демонстрације су прерасле у отворено довођење у питање легитимитета режима. Власти су одговориле силом, што је изазвало оштре реакције међународне јавности, укључујући и у Сједињеним Државама. Бела кућа је након тога послала ваздушно-поморску армаду у Персијски залив, упућујући директне претње Техерану.
Иако је прошлог лета претрпео војни пораз од Израела, Иран и даље поседује значајне офанзивне капацитете. У случају отвореног сукоба, кључни изазов за америчку војску биће неутралисање иранских балистичких ракета и беспилотних система за једнократни напад пре него што они погоде циљеве.
Сценарио у којем десетине база истовремено постану мете показује да евентуални рат не би био ограничена операција, већ регионални сукоб високог интензитета са непредвидивим последицама по читав Блиски исток.