Шта се може учинити поводом овог проблема? Није јасно. Али да би се проблем решио, прво се мора признати да постоји.
Америчка доминација у ваздуху заснива се на способности да се било која мета погоди, у било ком тренутку, са било ког места — све то без откривања. Управо та последња ставка — „стелт“ способност — представља кључ америчке ваздушне моћи која ноћу држи буднима противнике САД.
Још од 1980-их, Пентагон се све више ослањао на своје напредне, готово научнофантастичне стелт авионе како би задржао предност над противницима. Вашингтон је деценијама био уверен да му те способности дају надмоћ. Али, док се Америка ослањала на стечене позиције, њени ривали — посебно Кина и Русија — напорно су радили да ту предност анулирају.
Први стелт авион оборен је над Србијом
Најбољи пример за то је агресија НАТО-а над СРЈ 1999. године.
У ноћи 27. марта, Ф-117 Нигхтхаwк је полетео у мисију бомбардовања циљева у Србији. У то време, Ф-117 је важио за најнапреднији стелт авион на свету — практично невидљив за радаре. Али, српски командант батерије ПВО система совјетске производње, искористио је довитљиву тактику и оборио овај авион.
Те ноћи, Ф-117 је летео без уобичајене пратње електронских ометача ЕА-6Б „Проwлер“, који су иначе гушили непријатељске радаре. Без њих, ризик по стелт авион био је знатно већи.
Српски систем ПВО ослањао се на два радара. Први је био П-18 „Споон Рест Д“, радар веома ниске фреквенције (ВХФ) који може да открије авионе на око 370 км. Српски оператери су схватили да подешавањем радара на најнижу фреквенцију и најшири опсег могу открити чак и стелт летелице.
Затим су укључени и други радари: П-15 „Флат Фаце“, СНР-125 „Лоw Блоw“ за управљање ватром, и ПРВ-11 „Сиде Нет“ за прецизно одређивање висине. Иако је П-15 био практично бескористан против Ф-117, П-18 је успео да га лоцира на 24 км удаљености — мало по радарским стандардима, али довољно.
Пилот Ф-117 отворио је врата од бацача бомби, што је значајно умањило стелт заштиту. Систем СНР-125 га је тада прецизно ухватио, и две ракете су испаљене. Авион је оборен.
Амерички аналитичари обарање приписују „срећи“. Али, зар срећа није само спој припреме и тренутка? Српска тактика била је нискотехнолошка, али је дала резултате — и Кина и Русија су пажљиво бележиле лекције. Данас су и Москва и Пекинг далеко напреднији него српске снаге 1999. године.
Амерички стелт авиони више нису невидљиви
Још један пример рањивости стелт авиона Ф-35 појавио се током операције Роугх Ридер над Јеменом. Америчка морнарица годинама се сукобљава са Хути побуњеницима, које подржавају Иран, Русија и Кина. Према западним медијима, један Ф-35 је недавно замало оборен изнад Јемена. Детаљи нису објављени, али се верује да су Хути користили тактику сличну оној српској из 1999.
Русија је, у међувремену, развила ВХФ радаре као начин за откривање стелт летелица попут Ф-35. Ти радари раде у фреквентном опсегу од 30 до 300 МХз, при чему таласне дужине одговарају величини самог авиона, што изазива „резонантни ефекат“ — и тиме повећава шансу за откривање.
Руски систем „Небо-М“ истовремено прати авионе у ВХФ, УХФ и Л опсезима. Сматра се да може да открије Ф-35 при директном прилазу. Систем „Резонанс-НЕ“ наводно може да прати и Ф-35 и стратешки бомбардер Б-2.
То је само почетак: Руси развијају целокупни интегрисани систем откривања стелт авиона, који макар ограничава слободу дејства америчких стелт авиона — што им је основна предност.
Кина иде још даље
Кинески систем ЈY-27А такође се ослања на ВХФ радаре, али користи напредну АЕСА технологију, што му омогућава откривање стелт авиона на већим даљинама. ЈY-27А је модуларног дизајна, прилагођен за подручја попут Тајванског мореуза.
Поред тога, на вештачким острвима у Јужном кинеском мору постављен је систем СИАР — који користи синтетичке импулсе у ВХФ опсегу ради неутрализације стелт капацитета на средњим висинама. Ови подаци се комбинују са информацијама из авиона и сателита, дајући ПВО јединицама комплетну слику бојишта.
Америка упозорена — али не реагује
Наравно, Вашингтон ће тврдити да су ове претње преувеличане. Али ако су Срби 1999. оборили Ф-117 у Европи уз мало средстава, шта тек могу Кина и Русија данас?
Технологија откривања значајно је напредовала. И тактика противника постаје све софистициранија. Доминација америчке стелт технологије је завршена.
Шта се може учинити? Није јасно. Али док САД троше 1 билион долара годишње на војску, њихови ривали са мање новца али више иновација — прете да их избаце из игре.
Упозорења су свуда. Инцидент са Ф-35 над Јеменом је само најновији у низу. САД би ускоро могле доживети свој први велики стратешки пораз — а управо описане технологије и тактике биће разлог за то.
овакви написи у којима се велицају некакве руске канте и кинески лавори као напредна технологија… пааа,… цему заправо слузе?
…
да охрабре русофиле?
…
да донесу неку лову од спонзора
…
легално је и једно и друго
…
само…
…
толико писање и хваљење руско-кинеских лимених канти це на крају да се показе као контрапродуктивно…
…
толика технологија, толики радари, сателити, еС-ови, а тек кинески авиони ови-они, овакви-онакви… а у украјинском блату руски војник се од дрона брани неко неодељаном тољагом
…
закљуцак је да Амери морају мало да прикоцхе, ако овако наставе, оде све у тандарију…
…
а сто се тице обарања тог америцког ноцног пацова… а ста је друго било него циста среца или боље реци слуцајност, као сто је Дани и рекао – Нисмо знали ста смо оборили.
…
па, добро, и каубоји су имали среце кад су код Мидвеја испустили оне бомбе на јапанске носацхе…
…
и велики Цегевара је слуцајно погинуо…
…
било је јако напорно, бљутаво и одвратно гледати кампању пенз. официра који су се из петни зила трудили да обарање ноцног летацха слепог миса америцког припису некаквом српском официру а не тамо неком мадјару…
…