Неколико сати је летео изнад Грузије и прикупљао потребне податке о томе шта се око њега дешавало
На дан када је грузијски премијер Кобадикиџе саопштио да прекида преговоре о приступању Грузије у Европску унију до 2028 године у престоноци Тиблисију дошло је до сукоба полиције и проевропске опозиције. Док полиција и демонстранти воде битку на улицама, на небу Грузије појавио се „ОН“, амерички шпијунско извиђачки авион У-2С.
Да иронија буде већа амерички извиђач кружио је на неликој висини над сувереном територијом Грузије, а ПВО ове државе нема довољно јаке ракетне системе са којима би америчка шпијунска летелица била отерана.
Сами немири поклопили су са прелетом америчког висинског извиђачког авиона У-2С из авио-базе Акротири на Кипру, који је пре неколико дана деловао изнад Грузије.
Неколико сати је летео изнад Грузије и прикупљао потребне податке о томе шта се око њега дешавало. Инсталирани радар АСАРС-2Б, са којим је након модернизације опремљен У-2С, омогућава да се то уради на удаљености до 300-320 км.
🇬🇪🇺🇸 Он тхе флигхтс оф тхе #Америцан хигх-алтитуде Рецоннаиссанце Аирцрафт овер #Георгиа 🇬🇪
— Махалаxми Раманатхан (@МахалаxмиРаман) Новембер 29, 2024
Ит флеw овер #Георгиа фор северал хоурс анд цоллецтед тхе нецессарy дата он тхе евентс ароунд. Тхе инсталлед #АСАРС-2Б Радер, wитх wхицх тхе #У2С wас …. пиц.тwиттер.цом/ЛОРЕЗХН0YА
Поред тога, У-2С је постао један од првих америчких извиђачких авиона који је опремљен вештачком интелигенцијом како би се поједноставило прикупљање обавештајних података. О томе се разговарало још 2020. године, али је тестирано само на Блиском истоку ове године.
Упркос старости ове летелице, она је и даље од велике вредности за америчко ваздухопловство због своје способности да лети на висини до 21 -27 км.
Руски извори указаују да постоји велика шанса да су Американци пратили ситуацију на територији Севернокавкаског федералног округа, где се налази много руских војних објеката који су свакодневно на мети космичке групе западних земаља.
Постоје нагађања и да је У-2С вероватно вршио надзор над северозападним регионима Ирана где се одржава заједничка вежба Азербејџана и Ирана.
У-2С авиони настали су у периоду од 1994. до 1998. конверзијом У-2Р. До сада су изведена два стандардна блока модернизације ових летелица: „блок 10“ и „блок 20“, који су добили савремену технологију. Ове летелице, уместо класичних каблова, добиле су оптичке, због великог броја сензора који су изазивали електромагнетни хаос. Овај проблем је отклоњен тек са употребом оптичких каблова који обезбеђују већу проточност.
Блокови модернизације После верзије „блок 10“ уследила је верзија „блок 20“ у оквиру програма РАМП (Рецоннаиссанце Авионицс Маинтаинабилитy Програм) 2007. године. Верзија „блок 10“ имала је класичан кокпит са распоредом инструмената за читање информација широм кабине. „Блок 20“ олакшава преглед информација током лета који од пилота захтева потпуну пажњу. У кокпиту доминирају три мултифункционална екрана величине шест или осам инча, док су два мања екрана смештена у компактном троуглу. Преко њих пилот чита све потребне информације, а сви екрани су функционално заменљиви.
Ново гориво Осим нове електронике, У-2С авиони добили су и ново гориво уместо класичног ЈП-8. Ово гориво, названо ЈПТ (Јет Пропеллант Тхермаллy Стабле), специјално је направљено за У-2 и производи се на само две локације у свету. Оно је три пута скупље од обичног керозина и изазива многе логистичке проблеме. Због тога се данас користе посебни адитиви за стандардно гориво ЈП-8.
Летећи теретњак Могућност ношења и опремања модуларним товаром претвара У-2 у летећи теретњак пун сензора. Сензори могу бити смештени у покретни нос, округлу гондолу у крилима и унутрашњост одељења Е и Q. У носу се налази АСАРС-2 напредни радарски систем који ради у свим временским условима, способан да за само сат времена претражи 180.000 квадратних километара са резолуцијом од једне стопе (око 30 цм). У носу се може налазити и СYЕРС-2 електрооптички систем, који користи пет визуелних и два инфрацрвена таласа, што му омогућава да продре кроз таму и маглу. Овај систем је толико осетљив да може да препозна сенку испред паркираног аутомобила или разлику у температури горива у авиону. Упркос напредној дигиталној опреми, У-2 поседује и традиционалну оптичку камеру са филмом, која је корисна у случају отказа дигиталне опреме.
На крајевима крила налазе се две гондоле са прислушном опремом, попут „Сениор Рубy“ за праћење радио-фреквенција, „Сениор Спеар“ за прислушкивање комуникација, и „Сениор Гласс“ за прислушкивање веза.
Одбрана и комуникација За сопствену одбрану, У-2С је опремљен АН/АЛQ-221 радарским ометачима који упозоравају пилота на све облике опасности, омогућавајући аутоматску активацију противмера. Авиони и даље користе застарела надвратна огледала која омогућавају пилоту да види опасност с леђа, јер у скафандеру не може да окреће главу.
На великој капљичастој избоци на леђима авиона смештена је сателитска антена „Сениор Спур“ и „Сениор Спан“, која омогућава пријем информација из копнених осматрачких центара преко комуникационих сателита. У бази Бил у Калифорнији, где се налази ескадрила ових авиона, ради више од 1.000 аналитичара који обрађују електронске информације прикупљене током летова.
База Бил База Бил основана је 1942. године у северном делу Калифорније, 60 км од Сакрамента. У време Хладног рата, у овој бази били су смештени и авиони СР-71 Блацкбирд, који су летели брзином од 3.500 км/ч. Данас се у бази налазе 1. и 99. ескадрила са 27 авиона У-2С „Драгон Ладy“. Осим базе, ове ескадриле користе и аеродроме на Кипру, у Јужној Кореји и Саудијској Арабији. У издвојеним базама пилоти остају до два месеца, након чега се враћају на матичне аеродроме.