Руска компанија Биро 1440 је 23. марта 2026. године лансирала прву оперативну групу од 16 сателита у орбиту, чиме је започета практична изградња будућег сателитског система Рассвет.
Реч је о пројекту који у руском технолошком и комуникационом сектору има амбицију да формира националну мрежу нискоорбиталних комуникационих сателита, по концепту који се често пореди са системом Старлинк.
Посматрано из војно-стратешког угла, развој овакве инфраструктуре има далеко шири значај од чисто комерцијалне примене. Поред цивилног сегмента, систем овог типа може у будућности да постане важан елемент државне комуникационе архитектуре, укључујући и подршку војсци, државним структурама, транспортним мрежама и другим осетљивим системима.
Биро 1440 и индустријска основа пројекта
Компанија је основана 2020. године под именом МегаФон 1440, као део телекомуникационе компаније МегаФон. Касније је ушла у састав ИЦС Холдинг и добила садашње име Биро 1440. Основна идеја пројекта била је развој економског модела, технолошке базе, прототипова опреме и тестирање система у копненим и орбиталним условима.
ИЦС Холдинг представља један од већих руских технолошких система, са присуством у хардверу, софтверу, информационој безбедности и специјализованим комуникационим решењима. У оквиру холдинга делују Yадро, Биро 1440, Гарда Тецхнологиес, Цитадел Гроуп и Критпонит. Управо ова вертикална интеграција омогућава пројекту да се ослања на домаћу индустријску и инжењерску базу, што је значајно у условима ограниченог приступа западним технологијама.
Компанија је закупила велике производне и истраживачке капацитете у московском технопарку ЗИЛ, где су смештени пилот-производња, лабораторије и развојни тимови. Поред самих сателита, Биро 1440 наводи да у Русији развија и земаљске станице, терминале и системе управљања. Лансирања се изводе са космодрома Восточни и Плесецк, уз употребу ракета Соyуз-2.
Технички оквир и концепт система
Према доступним подацима, Рассвет је замишљен као нискоорбитална сателитска констелација за широкопојасни пренос података, са брзином до 1 Гбпс по корисничком терминалу и кашњењем од око 50 до 70 милисекунди. То је значајан искорак у односу на класичне геостационарне системе, који имају осетно веће кашњење и мање брзине.
Сателити ће користити Ка и Ку фреквентне опсеге за комуникацију са земаљским сегментом, док је планирана висина орбите око 800 километара. То је више од типичних Старлинк орбита, али ниже од појединих других глобалних система као што је ОнеWеб. Архитектура мреже заснива се на моделу у коме се значајан део обраде сигнала врши на земљи, док сами сателити имају основне функције конверзије, рутирања и прослеђивања података.
Посебно важан елемент развоја јесу међусателитске ласерске комуникације, као и подршка за 5Г-НТН стандард, што упућује на тежњу да се систем у перспективи интегрише у ширу хибридну комуникациону инфраструктуру, укључујући и копнене мреже.
Динамика распоређивања
Прва три сателита програма Рассвет-1 лансирана су 2023. године и имала су првенствено тестну функцију. У тој фази проверени су основни параметри рада у орбити, стабилност везе и брзина преноса података. Прва комуникациона сесија показала је брзину од 10 Мбпс и кашњење од 41 милисекунду.
Следећа фаза уследила је 2024. године у оквиру мисије Рассвет-2, када су у орбиту послата још три сателита већих димензија и вишег техничког нивоа. Тада су тестиране и напредније функције, укључујући 5Г НТН и ласерске везе између сателита. Наводи се да је током тих испитивања спроведено 14 експеримената ласерске комуникације, са укупно 1,5 ТБ пренетих података.
Лансирање 16 сателита у марту 2026. означава прелазак из експерименталне у рану оперативну фазу. Према руским плановима, током 2026. године требало би да буде распоређено 156 сателита, током 2027. године 292, а 2028. још 318. Дугорочно, до 2035. године, помиње се могућност констелације од више од 900 сателита. Иако је прва већа серија већ каснила неколико месеци, сам темпо развоја указује да Москва систем посматра као стратешки пројекат.
Кориснички терминали и практична примена
Земаљски сегмент система подразумева терминале димензија до 60 центиметара и масе мање од 15 килограма, са пропусном моћи до 1 Гбпс. Уређаји су засновани на технологији активне фазне антенске решетке, што омогућава аутоматско проналажење сателита, успостављање и одржавање везе.
Поред основне верзије терминала, Биро 1440 ради и на варијантама за авионе и железницу. За авијацију се помињу платформе као што су Сукхои Суперјет 100, МС-21 и Ту-214, док је крајем 2025. представљен и терминал за возове, способан за рад при брзинама до 400 километара на час и у врло широком температурном опсегу.
Ово показује да Рассвет није замишљен само као један телекомуникациони производ, већ као основа за вишенаменски комуникациони екосистем. У том смислу, војна примена није нужно формално истакнута као главна, али је тешко замислити да систем оваквих карактеристика не буде интегрисан и у безбедносни сектор.
Могући војни значај
Из аналитичке перспективе, највећа вредност система попут Рассвет лежи у обезбеђивању поуздане и релативно отпорне комуникационе мреже у условима савременог ратовања. Искуства из рата у Украјини показала су да нискоорбитални сателитски интернет може играти важну улогу у командовању, координацији, преносу података и одржавању везе на великом простору.
Уколико руска страна успе да у оперативну употребу уведе довољан број сателита и терминала, то би могло да прошири њене могућности у домену тактичке и оперативне комуникације. Посебно је важно што се терминали овог типа могу теоријски прилагодити различитим платформама, од копнених командних тачака до ваздухопловних и беспилотних система.
У тексту се помиње могућност да се овакви терминали у будућности интегришу на беспилотне летелице, укључујући ударне дронове и крстареће ракете. Такав развој не треба посматрати као непосредно потврђену чињеницу, већ као логичну технолошку перспективу ако систем достигне довољан ниво зрелости. У том случају, главна предност била би у обезбеђивању стабилније везе и могућности деловања на већим даљинама и у сложеним условима електронског ратовања.
Отпорност и ограничења
Један од важних аспеката сваког оваквог система јесте отпорност на ометање и противмере. Ка и Ку опсези, велики број сателита и њихово стално кретање по орбити отежавају ефикасно и широко ометање. Истовремено, терминали зависе од навигационих и локацијских система, што их теоријски оставља изложеним споофинг-у и другим облицима електронског дејства.
С друге стране, уколико се такви терминали комбинују са анти-јамминг антенама и алтернативним навигационим средствима, њихова отпорност би могла бити повећана. Зато стварна вредност Рассвет-а неће зависити само од броја сателита у орбити, већ и од квалитета целокупног екосистема, терминала, софтвера, земаљских станица и начина њихове интеграције у војне и цивилне системе.
Украјински правац и непосредни значај
Према подацима из текста, три оперативна прототипа већ показују да прелећу изнад Украјине два до три пута дневно, при чему сваки пролаз формира комуникациони прозор од приближно 15 до 20 минута. На основу тога се процењује да би и прва већа серија од 16 сателита могла да обезбеди више сати комуникационе доступности дневно, у више одвојених интервала.
То још увек не представља потпуно развијену глобалну мрежу, али указује на то да и ограничен број сателита може имати практичну вредност у раној фази развоја. Због тога се систем Рассвет већ сада може посматрати као фактор који треба пажљиво пратити, посебно у контексту руско-украјинског сукоба и шире трансформације војних комуникација.
Дугорочни програм система
Систем Рассвет у овој фази још није глобално развијена мрежа упоредива по обиму са Старлинк-ом. Ипак, његов значај не треба мерити искључиво комерцијалним параметрима. За Русију, оваква констелација може представљати важан корак ка већој технолошкој самосталности у сателитским комуникацијама и постепеном формирању домаће нискоорбиталне инфраструктуре.
Из војне перспективе, чак и делимично распоређен систем може донети одређене предности у командовању, преносу података и координацији на бојишту. Управо зато Рассвет треба посматрати пре свега као дугорочни стратешки програм, чији ће прави значај зависити од брзине серијске производње, техничке поузданости и способности Русије да овај систем интегрише у своју ширу безбедносну и комуникациону архитектуру.