ДА ЛИ ПУТИН ИЗБЕГАВА нову мобилизацију уз помоћ страних плаћеника и трупа из Северне Кореје?

Русија је у последњих годину дана регрутовала преко 1.500 страних плаћеника, углавном из Азије и Африке, како би надоместила губитке у рату против Украјине. Иако чине мањи проценат укупне војне снаге, страни борци омогућавају Кремљу да избегне нови талас мобилизације, који би могао изазвати политичке потресе у Москви и Санкт Петербургу. Поред њих, руску војску подржава и контингент од око 15.000 севернокорејских војника, распоређених уз границу у Курској области.

Русија није усамљена у привлачењу странаца да попуне своје редове. Значајан број странаца, укључујући и Американце, бори се на страни Украјине.

Руска војска наставља да регрутује стране плаћенике за рат у Украјини. Иако је укупан број странаца који се боре за Русију мали у поређењу са потребама и губицима које руске снаге свакодневно трпе у Украјини, тај извор људства и даље је важна привремена подршка Кремљу.

Преглед страних плаћеничких јединица у руској служби

Према извештају независног руског медија иСториес, руска војска је од априла 2023. до краја маја 2024. регрутовала више од 1.500 страних држављана преко Москве ради учешћа у „специјалној војној операцији“ у Украјини. По пореклу, већина плаћеника долази из јужне и источне Азије (771 мушкарац), затим из бивших совјетских република (523 мушкарца), и из Африке (72 мушкарца). Укупно, држављани из више од 48 страних земаља приступили су руској војсци.

„Руско регрутовање страних држављана је вероватно у великој мери несистематско, при чему већину привлаче новчане стимулације и могућност добијања руског држављанства,“ проценио је британски Министарство одбране у свом последњем обавештајном извештају о сукобу у Украјини.

„Вероватно је да се многи странци регрутују управо преко Москве, због виших бонуса при потписивању уговора и лакше доступности града на међународном нивоу,“ додаје се у извештају.

Ипак, укупно гледано, број страних плаћеника у руској служби је незнатан у односу на укупну снагу руске армије. Кремљ тренутно има око 600.000 војника у активним борбама против Украјине — што значи да и да су свих 1.500 плаћеника распоређени, они би чинили свега 0,25% укупног састава.

„Страни држављани готово сигурно чине врло мали проценат укупне регрутације у Оружаним снагама Русије, с тим што се много више пажње посвећује домаћем регрутовању,“ наводи се у извештају британског Министарства одбране.

И Русија није усамљена у ангажовању странаца као појачања. Значајан број странаца, укључујући и Американце, бори се за Украјину.

„Ипак, регрутовање страних држављана ће готово сигурно наставити у средњем року, јер Русија одржава садашњу стратегију попуне људства, настојећи да надомести велике губитке без прибегавања другој мобилизацији,“ закључује се у британском извештају.

Страно регрутовање као начин да се избегне нова мобилизација

Избегавање другог таласа мобилизације кључно је за председника Русије Владимира Путина. Током прве мобилизације 2022. године, око милион људи је напустило земљу бежећи од регрутације. Поред тога, три године тешких губитака исцрпеле су резерве унутрашњих регрутних извора. Нова мобилизација би морала да захвати људе из Москве и Санкт Петербурга — друштва која су досад била углавном поштеђена од последица рата због свог политичког значаја и ризика да би улични протести у тим градовима угрозили Путинову власт. Насупрот томе, сиромашније и слабије повезане регије Русије бележе знатно веће стопе регрутације.

Поред страних плаћеника, руска војска добила је појачање и из Северне Кореје — у виду контингента од око 15.000 људи укупно. Првобитно је Пјонгјанг послао Москви око 11.000 људи да се боре уз руску војску. Тактички неуспеси и велики губици натерали су Северну Кореју да пошаље још 4.000 војника. Важно је нагласити да Севернокорејци не ступају у руску војску као плаћеници, већ делују као савезничке трупе. Такође, досад су ограничили своје деловање на Курску област унутар Русије, где је Украјина извела напад у августу 2024; још увек се нису борили на територији саме Украјине.