Премештање америчких снага на Гуам и друге локације већ је наишло на оштре критике званичника Маринског корпуса.
Прошлог месеца, Марински корпус САД започео је „делимични трансфер“ особља са Окинаве на Гуам. Овај потез уследио је 12 година након што су Вашингтон и Токио постигли договор о „смањењу великог терета присуства америчких трупа“, известио је Marine Times, позивајући се на званичнике. Око 100 маринаца било је прво које је премештено, али то је само мали део укупног броја за који се очекује да ће бити пребачен са јапанског острва.
Према плану из априла 2012. године, скоро половина — односно 9.000 од приближно 19.000 маринаца стационираних на Окинави — требало би да буде „премештено“. Међутим, нешто више од половине, односно око 5.000, биће послато у америчку територију Гуам у неколико фаза.
„Детаљи, укључујући обим и тајминг наредног трансфера, нису одмах објављени,“ додаје Marine Times.
Остатак маринаца који се премештају са Окинаве биће распоређени у Аустралију, Хаваје и чак назад у континентални део Сједињених Држава.
Већина од 19.000 маринаца припада III Маринској експедиционој јединици, која себе описује као „језгро заједничке и коалиционе Станд-ин снаге унутар Првог острвског ланца.“
Корак у погрешном правцу
Премештање америчких снага на Гуам и друге локације већ је изазвало оштре критике званичника Маринског корпуса, посебно генерала Ерика Смита.
„Искрено, Гуам нас води у погрешном правцу,“ рекао је Смит новинарима на доручку групе Defense Writers Group у Вашингтону, објавио је Task & Purpose. „Гуам нас ставља са друге стране међународне датумске линије, али нас и удаљава од кризних и приоритетних подручја.“
Такође, ово би могло да да предност Пекингу, додао је Смит.„Сваки пут када Кини дате један корак, они узму цео километар,“ упозорио је генерал. „Они разумеју само једну ствар, а то је кредибилна одвраћајућа сила. Та кредибилна сила мора бити присутна да би победила, што за мене значи бити у Првом острвском ланцу.“
Смит је даље признао да није сигуран да ли је ово „у најбољем стратешком интересу Америке,“ али је нагласио: „Ово је уговорна обавеза коју имамо са Јапаном, коју ћемо поштовати, осим ако се не промени.“
Смањење присуства САД на Окинави
Како извештава Military.com, Окинава је „била под окупацијом после Другог светског рата све до 1972. године, али и даље носи лавовски терет војних објеката и особља у поређењу са остатком Јапана.“
Од септембра 2022. године, на острвској држави је било стационирано 53.973 активна припадника америчких снага. Према подацима УСФЈ (У.С. Форцес Јапан), постоји 120 америчких војних објеката, углавном распоређених широм Хоншуа, Кјушуа и Окинаве — са овим последњим острвом, које чини само 1% укупне територије Јапана, где се налази око 70% база.
Окинава је често позната као „Камен темељац Пацифика“ због своје широке мреже ваздушних база — укључујући ваздушну базу Кадена — као и поморских објеката који играју кључну улогу у одржавању регионалне стабилности и заштити важних поморских и ваздушних рута. Острво је око 1.450 километара удаљено од Токија, Маниле, Сеула и Хонгконга. Такође је 1.900 километара западно од Гуама, америчке територије која служи као кључно чвориште за војне операције САД у региону.
Иако Марински корпус САД смањује своје присуство на Окинави, америчко ваздухопловство наставља да ротира разноврсне напредне ваздухоплове на острво. Раније ове недеље, F-35 Lightning II из Националне гарде Вермонта слетели су у Кадену.