Четврти дан заједничких америчко-израелских удара на Иран доноси драматичну ескалацију сукоба који се више не може посматрати као ограничена војна операција. Док Вашингтон најављује „још жешће ударе“, Техеран одговара затварањем Ормуског мореуза и нападима на америчке и савезничке циљеве широм Блиског истока.
Серија координисаних удара САД и Израела погодила је кључне државне и симболичке локације у Техерану. Међу метама нашле су се зграде државног емитера IRIB, као и историјска палата Голестан, која се налази на листи светске баштине UNESCO. Према иранским изворима, број погинулих премашио је 700, а међу жртвама је и врховни вођа Али Хамнеи, што представља највећи политички и безбедносни потрес у Исламској Републици од 1979. године.
Амерички званичници поручују да операција није завршена. Државни секретар Марко Рубио упозорио је да „најтежи удари тек долазе“, док је председник Доналд Трамп нагласио да ће напади трајати све док не буду испуњени сви амерички циљеви. Министар одбране Пит Хегсет брани операцију тврдећи да је усмерена на уништавање иранске морнарице и коначно окончање нуклеарних и ракетних амбиција Техерана.
Иран је одговорио радикалном мером – затварањем Ормуског мореуза. Револуционарна гарда поручила је да ће сваки брод који покуша пролаз бити мета. Та претња већ је изазвала скок цена нафте и поремећаје у глобалном снабдевању енергената.
Истовремено, рат се прелио на земље Персијског залива. Катар је пресрео десетине иранских балистичких ракета и дронова, иако су две ракете погодиле базу Ал Удеид у којој су стациониране америчке снаге. Један дрон је, према наводима Дохе, погодио систем раног упозорења. Катарска авијација оборила је и два иранска авиона која су се приближавала ваздушном простору земље, док су експлозије одјекивале небом изнад Дохе. Компанија QatarEnergy обуставила је производњу гаса након напада.
У Кувајту су се срушила три америчка ловца, а америчка војска је саопштила да су летелице грешком оборене. Појавили су се снимци пада авиона F-15E Strike Eagle са запаљеним репом и густим димом. Амбасада САД у Кувајту привремено је затворена након претњи и напада дроновима. Саудијска Арабија пресрела је више беспилотних летелица у близини Ријада, док је и америчка амбасада у тој земљи била мета напада.
Амерички Стејт департмент позвао је грађане да одмах напусте више држава региона, укључујући Бахреин, Кувајт, Оман, Катар, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате. Истовремено, Дубаи је делимично обновио ваздушни саобраћај након вишедневног затварања аеродрома.
У Израелу, системи противваздушне одбране непрекидно пресрећу ракете лансиране из Ирана. Израелска војска саопштила је да је стекла ваздушну надмоћ над Техераном и да су погођени обавештајни и командни центри. Премијер Бењамин Нетањаху брани ударе на иранске нуклеарне објекте, тврдећи да би нови подземни комплекси ускоро постали „имуни на нападе“. Поручио је да ће операција бити „брза и одлучна“, али је додао да је на иранском народу да одлучи о будућности режима.
На северу, Израел је издао хитна наређења за евакуацију у 59 области у јужном Либану због активности Хезболаха, чиме се отвара могућност шире копнене операције. У Јордану је америчка амбасада у Аману привремено евакуисала особље због безбедносне претње.
Унутар самих Сједињених Држава потврђено је да је шест америчких војника погинуло, а 18 рањено. Трамп је најавио скору одмазду, али је истакао да тренутно не види потребу за слањем копнених снага. Потпредседник Џеј Ди Венс нагласио је да циљ није дуготрајан рат већ трајна промена стратегијског понашања Ирана и спречавање развоја нуклеарног оружја.
Са смрћу Алија Хамнеија, Иран се суочава са озбиљним вакуумом власти. Иако је формиран привремени лидерски савет, остаје неизвесно како ће се систем стабилизовати и да ли ће Револуционарна гарда додатно консолидовати моћ.
Четвртог дана сукоба постаје јасно да више није реч о ограниченој кампањи већ о регионалном рату са глобалним економским последицама. Ормуски мореуз, енергетске руте, ваздушни саобраћај и безбедност америчких база широм Блиског истока сада су у центру једне од најопаснијих криза у последњим деценијама.
Прво је био проблем војни нуклеарни програм, затим и цивилни, потом на инсистирање јеша и ракетни програм, остаје нејасно докле ће ићи? Сме ли Иранска војска да има минско експлозивна средства и дуге цеви или само лично наоружање (пиштоље) ???