Četvrti dan zajedničkih američko-izraelskih udara na Iran donosi dramatičnu eskalaciju sukoba koji se više ne može posmatrati kao ograničena vojna operacija. Dok Vašington najavljuje „još žešće udare“, Teheran odgovara zatvaranjem Ormuskog moreuza i napadima na američke i savezničke ciljeve širom Bliskog istoka.
Serija koordinisanih udara SAD i Izraela pogodila je ključne državne i simboličke lokacije u Teheranu. Među metama našle su se zgrade državnog emitera IRIB, kao i istorijska palata Golestan, koja se nalazi na listi svetske baštine UNESCO. Prema iranskim izvorima, broj poginulih premašio je 700, a među žrtvama je i vrhovni vođa Ali Hamnei, što predstavlja najveći politički i bezbednosni potres u Islamskoj Republici od 1979. godine.
Američki zvaničnici poručuju da operacija nije završena. Državni sekretar Marko Rubio upozorio je da „najteži udari tek dolaze“, dok je predsednik Donald Tramp naglasio da će napadi trajati sve dok ne budu ispunjeni svi američki ciljevi. Ministar odbrane Pit Hegset brani operaciju tvrdeći da je usmerena na uništavanje iranske mornarice i konačno okončanje nuklearnih i raketnih ambicija Teherana.
Iran je odgovorio radikalnom merom – zatvaranjem Ormuskog moreuza. Revolucionarna garda poručila je da će svaki brod koji pokuša prolaz biti meta. Ta pretnja već je izazvala skok cena nafte i poremećaje u globalnom snabdevanju energenata.
Istovremeno, rat se prelio na zemlje Persijskog zaliva. Katar je presreo desetine iranskih balističkih raketa i dronova, iako su dve rakete pogodile bazu Al Udeid u kojoj su stacionirane američke snage. Jedan dron je, prema navodima Dohe, pogodio sistem ranog upozorenja. Katarska avijacija oborila je i dva iranska aviona koja su se približavala vazdušnom prostoru zemlje, dok su eksplozije odjekivale nebom iznad Dohe. Kompanija QatarEnergy obustavila je proizvodnju gasa nakon napada.
U Kuvajtu su se srušila tri američka lovca, a američka vojska je saopštila da su letelice greškom oborene. Pojavili su se snimci pada aviona F-15E Strike Eagle sa zapaljenim repom i gustim dimom. Ambasada SAD u Kuvajtu privremeno je zatvorena nakon pretnji i napada dronovima. Saudijska Arabija presrela je više bespilotnih letelica u blizini Rijada, dok je i američka ambasada u toj zemlji bila meta napada.
Američki Stejt department pozvao je građane da odmah napuste više država regiona, uključujući Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Istovremeno, Dubai je delimično obnovio vazdušni saobraćaj nakon višednevnog zatvaranja aerodroma.
U Izraelu, sistemi protivvazdušne odbrane neprekidno presreću rakete lansirane iz Irana. Izraelska vojska saopštila je da je stekla vazdušnu nadmoć nad Teheranom i da su pogođeni obaveštajni i komandni centri. Premijer Benjamin Netanjahu brani udare na iranske nuklearne objekte, tvrdeći da bi novi podzemni kompleksi uskoro postali „imuni na napade“. Poručio je da će operacija biti „brza i odlučna“, ali je dodao da je na iranskom narodu da odluči o budućnosti režima.
Na severu, Izrael je izdao hitna naređenja za evakuaciju u 59 oblasti u južnom Libanu zbog aktivnosti Hezbolaha, čime se otvara mogućnost šire kopnene operacije. U Jordanu je američka ambasada u Amanu privremeno evakuisala osoblje zbog bezbednosne pretnje.
Unutar samih Sjedinjenih Država potvrđeno je da je šest američkih vojnika poginulo, a 18 ranjeno. Tramp je najavio skoru odmazdu, ali je istakao da trenutno ne vidi potrebu za slanjem kopnenih snaga. Potpredsednik Džej Di Vens naglasio je da cilj nije dugotrajan rat već trajna promena strategijskog ponašanja Irana i sprečavanje razvoja nuklearnog oružja.
Sa smrću Alija Hamneija, Iran se suočava sa ozbiljnim vakuumom vlasti. Iako je formiran privremeni liderski savet, ostaje neizvesno kako će se sistem stabilizovati i da li će Revolucionarna garda dodatno konsolidovati moć.
Četvrtog dana sukoba postaje jasno da više nije reč o ograničenoj kampanji već o regionalnom ratu sa globalnim ekonomskim posledicama. Ormuski moreuz, energetske rute, vazdušni saobraćaj i bezbednost američkih baza širom Bliskog istoka sada su u centru jedne od najopasnijih kriza u poslednjim decenijama.
Prvo je bio problem vojni nuklearni program, zatim i civilni, potom na insistiranje ješa i raketni program, ostaje nejasno dokle će ići? Sme li Iranska vojska da ima minsko eksplozivna sredstva i duge cevi ili samo lično naoružanje (pištolje) ???