Након потврде да је иранска морнарица распоредила лаке нападне подморнице севернокорејског порекла за дејство у Ормуском мореузу, у фокус је дошло питање колику претњу оне могу да представљају за бродове Ратне морнарице САД. Реч је пре свега о класи Гхадир, која је произведена по лиценци на основу корејских решења и технологија.
Процена из изворног текста не заснива се на директном борбеном сукобу, већ на резултатима симулираних вежби у којима су дизел-електричне подморнице сличних способности више пута успевале да пробију америчку противподморничку одбрану. Као посебан проблем наводе се тактике попут лежања на морском дну, што је отежавало откривање.
Резултати вежби са америчком морнарицом
Аустралијске подморнице класе Цоллинс су током вежбе РИМПАЦ 2000, према наводима из текста, симулирано потопиле две америчке нуклеарне подморнице и пришле опасно близу носачу УСС Абрахам Линцолн. Наводи се и да су 2001. током Тандем Тхруст симулирано потопиле два америчка амфибијска јуришна брода, а 2002. код Хаваја и нуклеарну подморницу УСС Олyмпиа.
Извор додаје да су подморнице класе Цоллинс 2003. у симулираним дејствима уништиле две нуклеарне нападне подморнице и један носач авиона. Сличне проблеме америчка морнарица је, према истом тексту, имала и у вежбама против шведских, јапанских и чилеанских дизел-електричних подморница.
Ормуз као тежак простор за откривање
Према тексту, иранске подморнице Гхадир би, управо због таквих искустава, могле да представљају озбиљну претњу за америчке носачке групе, амфибијске јуришне бродове и нуклеарне нападне подморнице. Додатни фактор су услови у Ормуском мореузу, где је сонарско откривање сложеније.
У тексту се наводи да Иран, према проценама, има између 14 и 20 подморница класе Гхадир, уз више других дизел-електричних подморница корејског порекла. Наводи се и да су те подморнице компатибилне са различитим типовима торпеда и крстарећих ракета.
Ипак, извор истовремено наглашава да остаје нејасно да ли ниво обучености иранских посада достиже стандард севернокорејских. Зато такве тврдње треба читати као процену засновану на упоредним вежбама, а не као потврђен исход стварног сукоба.