Међународно право је у протеклим деценијама све чешће служило као заклон за безакоње. Уместо да штити народе, претворило се у штит за режиме који брутално потискују сопствено становништво, уништавају сопствене државе и дестабилизују читаве регионе, а истовремено се позивају на суверенитет како би избегли одговорност.
Међународни поредак данас се налази у озбиљној моралној и стратешкој кризи. Принцип државног суверенитета, замишљен као заштита од спољне доминације, систематски је изопачен и претворен у алат који омогућава криминалним и ауторитарним режимима да опстају без последица. Када се суверенитет користи као изговор за тиранију, он престаје да буде темељ стабилности и постаје саучесник хаоса.
То се нигде не види јасније него у Венецуели. Режим који је разорио сопствену економију, изазвао масовно сиромаштво и егзодус милиона људи, претворио државу у транзитни центар за наркотике и дестабилизовао читаву Јужну Америку, не може се сматрати легитимним. Венецуела под Николасом Мадуром није била суверена демократија, већ пропадајућа нарко-држава. Сакривање такве реалности иза формалних правних норми не представља поштовање међународног права, већ његово морално одрицање.
У таквим околностима, одлучно деловање није агресија, већ нужна мера одвраћања. Позивање на одговорност оних који стоје иза системске репресије, корупције и транснационалног криминала шаље јасну поруку да масовно кршење људских права и дестабилизација региона неће бити награђени дипломатском заштитом. Процесуирање одговорних није чин освете, већ порука да међународни поредак још увек има границе које се не могу некажњено прелазити.
Ипак, у делу Запада и даље преовлађује уверење да уздржаност и бескрајна дипломатија чувају мир. Савремена историја показује супротно. Од Латинске Америке до Блиског истока и Африке, пасивност је често учвршћивала ауторитарне режиме, давала простор екстремистичким мрежама и продужавала патњу цивила. Цена нечињења неретко је била већа од цене одлучне акције.
Мир се не одржава слабим сигналима и празним саопштењима. Он се одржава јасним правилима и спремношћу да се та правила спроведу. Концепт „мира кроз снагу“ није позив на сталне сукобе, већ на веродостојно одвраћање. Када режими знају да ће за злочине сносити последице, вероватноћа да ће их понављати значајно опада.
Венецуела је упозорење свету шта се дешава када се међународна заједница сакрије иза правних фраза и одбије да види стварност. Ако се тиранији непрестано попушта у име стабилности, резултат није мир, већ дубља нестабилност. Прави мир захтева храброст да се проблеми именују и одлучност да се против њих делује.
Добро сте написали овакав текст да знамо ко сте и ста сте. Надам се да це сви пристојни људи престати да вас цитају. Ја сигурно хоцу!!! Срам вас било олосу продани……..
Свака цаст на тексту, апсолутну истину сте написали, Ви као комплетна редакција !
Да додам само да је покрао изборе и то два пута !
Сиром Америке а и у Јузној Америци дијаспора Венезуела слави пад диктатора.
Ауторитативним и ретроградним резимима и дрзавама нема места у футуру цивилизације.
Без обзира, они морају то да ријесе унуитар измедју себе, а и то око крадје итд..немој да мислите да ЦИА није умијесала прсте да креаира такв развој догадјаја. Или сте мозда препсавали насе 90те, све видјено, прво санкције да се урусе институције друства а онда их избусе као сир и креирају наративе који њима одговарају. Те прице о демократији су … помало натегнуте!
Слажем се
Занимљив текст, али с којим правом аутор оцјењује стање у Венецуелу. Па зар није та иста УСА вец 20 година подривала ту исту економију Венецуеле или имамо амнезију одједном. Радим са људиа из Венецуеле и добар дио ниих не мисли тако лосе о својој земљи и власти. Оцито ке овде у питању фа умјесто ријеци пљацка употребим фразу фину као ‘ кобтрола ресурса’. Мадуро и третирабје њега је висе порука осталима као ‘ста се десава непријатељима Америке! Све у свему вас текст је промасио. Нека се народи само боре за своју демократију!
Аутор није могао ниста да сам смисли па је пренео компилацију званицних ставова америцке администрације. Тузно и импотентно. Посто је ово мисљење америцке администрације, а у циљу објективног информисања добро је знати. Прво масовно сиромаство није изазвао резим него америцке санкције које трају висе од деценије. Санкције су уведене након сто је Уго Цавез национализовао америцке нафтне компаније које су немилице еxплоатисале венецуеланску нафту без икакве користи за Венецуелу. Сиромасни су били и пре тога.Дакле обмана.Друго, никакве крадје избора није било јер нпр.на последњим изборима су по захтеву западњака висе пута бројани гласови и нису надјене неправилности.После тога говна са запада су цутала и одбијала да признају изборе.Треце, аутори овог текста нека се не зацуде ако им сутра неко удје у куцу и казе да не знају да управљају својим домацинством и да то висе није њихово. И последње, на Арктику је откривена нафта, терористицки и диктаторски резим пингвина мора бити елиминисан.
Ста повезује све америцке непријатеље а није непријатељство према УСА? Нафта. Са деуге стране све Руске непријатеље не повезије нафта повезује их УСА.
Оптужба против човека који је у својој земљи, социјалистичкој републици Венецуели,увео законску забрану порнографије, абортуса, истополних* бракови, промену пола*и зеленашење, је апсурдна. У Венецуели не постоје кредитне картице са каматама од 30 одсто, а црква нема проблема са државом и сиромашнима дели куће.
Морате имати на уму да је добар дио читалаца оболио од пропаганде, демагогије и митоманије руско-комунистичко-партијске. И не смијете овако нагло, одма им се упале, од пропаганде, спржени мозгови!
Не заборавите, ми имамо равногорце који љубе партију и на линији су све корејске радничке партије С. Кореје и ЦК КП Кине и православце на линији КГБ-а!
Треба правити психијатријске клинике јер народ је залуђен пропагандом и новим свјетским поретком!