Повећање војне потрошње
Овај приступ представља део ширег плана НАТО-а да се значајно повећа војна улагања, укључујући нову поделу: 3,5% БДП-а би се односило на кључне одбрамбене трошкове – плате, опрему, модернизацију – док би преосталих 1,5% било резервисано за ширу категорију „одбрамбено релевантне“ потрошње. Управо у ову другу категорију планира се убрајати свеже инвестиције у украјинску војску и наменску индустрију.
Унутар НАТО-а влада консензус да се само нова средства – она која се тек издвајају – могу рачунати као „одбрамбена потрошња“. Донације из постојећих залиха неће бити поново урачунате, јер је њихова вредност већ улазила у претходне војне буџете приликом набавке. Међутим, наруџбине за попуну резерви након донација – биће део основног одбрамбеног циља од 3,5%.
Улагања у украјинску индустрију
Посебан нагласак ставља се на прелазак са донација на директна улагања у украјинску индустрију. Шведска је недавно најавила да ће убудуће финансирати украјинске произвођаче наоружања уместо да шаље сопствену опрему. Овај приступ, познат као „дански модел“, добија подршку и других чланица, јер се сматра одрживијим у дугорочној подршци Украјини.
Подаци НАТО-а показују да је током 2024. године укупно 50 милијарди евра потрошено на војну помоћ Украјини, што је пораст у односу на 40 милијарди евра из 2023. Ово не укључује хуманитарну помоћ и цивилне пројекте – као што је одржавање енергетске инфраструктуре – који не улазе у оквире новог система војног буџетирања.
Закључак
У контексту сталне претње са истока и стратешког значаја исхода украјинског фронта, чланице НАТО-а све више виде подршку Украјини не као једноставну солидарност, већ као конкретну инвестицију у сопствену безбедност. Ова промена парадигме могла би утицати не само на финансијске планове алијансе, већ и на темпо опремања, производње и обнове војно-индустријских капацитета широм Европе.