„Старлинк-олоти“ погађају позадину: како је Русија дошла до Старлинк-а и какав одговор припрема Украјина

Руска војска појачала је употребу дронова опремљених терминалима Старлинк, које украјински браниоци у шали називају „Старлинколоти“. Систем сателитског интернета омогућава стабилну комуникацију на великим даљинама, што руским снагама даје могућност да управљају летелицама далеко од линије фронта, заобилазе мере електронског ратовања (ЕW) и изводе ударе дубоко у украјинској позадини.

Обавештајна служба Министарства одбране Украјине први пут је указала на ову претњу почетком лета 2025. године, након што су пронађени остаци дронова типа Схахед лоитеринг мунитион опремљених сателитским комуникационим терминалима.

Украјинска иновација – руска копија

У првим месецима рата Старлинк се показао као кључна предност Украјине: стабилна и брза комуникација чак и под снажним руским електронским ометањем. То је омогућило корекцију артиљеријске ватре, извиђање и координацију операција у реалном времену.

Украјински инжењери су врло брзо почели да интегришу Старлинк на беспилотне летелице. Међу првима су то учинили програмери дрона-бомбардера Немесис. Сателитска веза омогућила је управљање летелицама практично са било које тачке у свету.

Следећи корак били су беспилотни површински чамци, који су одиграли значајну улогу у пробијању руске блокаде Црног мора. Међутим, током једне ране поморске операције компанија СпацеX привремено је искључила терминале, након што је њен директор Елон Маск изразио бојазан од ескалације сукоба.

Ипак, Старлинк је наставио да се користи – укључујући копнене роботске системе и такозване „средњедалекосежне“ дронове који носе бојеве главе до 100 кг. Модел Кхаки-20 постао је један од најраспрострањенијих у украјинским јединицама.

Асиметрија у корист Москве

Кључни проблем је регулаторна асиметрија: Старлинк не функционише на територији Русије, што онемогућава Украјини да га користи за ударе дубоко у руској позадини. Са друге стране, изнад Украјине не постоје таква ограничења, што је Русији омогућило да примени исту тактику.

ОСИНТ заједнице, попут ИнформНапалм и Нордсинт, указале су на канале снабдевања преко УАЕ и Киргистана. Упркос доказима, СпацеX је негирао директну или индиректну продају терминала Русији.

Руски „Старлинк дронови“

Русија је најпре интегрисала терминале на Схахед летелице, а затим и на друге платформе. Посебно се издваја дрон БМ-35, познат и као Италмас – бензински погон, носивост до 27 кг, реални домет око 200 км.

Такви дронови коришћени су за ударе по лукама, инфраструктури, радарским станицама и објектима у позадини. Њихова ефикасност лежи у тешкој уочљивости: сателитска комуникација их штити од класичног радио-електронског извиђања, а лете на малој висини, што отежава откривање радаром.

Ометање Старлинк-а је изузетно тешко због његове архитектуре – хиљаде сателита у ниској орбити омогућавају терминалу да стално мења везу.

Украјински одговор

Украјина је покренула сарадњу са СпацеX-ом и увела прву рестриктивну меру: ако се терминал креће брже од 90 км/ч дуже од два минута, аутоматски губи приступ мрежи.

Према руским војним блогерима, ова мера је значајно отежала употребу беспилотних летелица. Спорији лет повећава ризик од обарања, док већа брзина прекида комуникацију.

Следећи корак биће верификација терминала. Украјинске снаге регистроваће своје уређаје кроз систем Делта, док ће цивили и компаније користити административне центре или апликацију Дииа. Нерегистровани терминали могли би бити онемогућени.

Шта следи?

Ипак, проблем се не завршава искључивањем Старлинк-а. Русија већ користи МЕСХ системе који омогућавају пренос сигнала са дрона на дрон, чиме се продужава домет без ослањања на сателитску везу.

Према украјинским аналитичарима, неопходно је:

• повећати број краткодометних ПВО система,
• проширити мреже заштите над путевима и критичном инфраструктуром,
• организовати позадину по бригадном принципу,
• повећати број противдронских тимова.

Увођење обавезне верификације Старлинк терминала представља, пре свега, куповину времена – док се Украјина припрема за следећу фазу технолошке еволуције дронског рата.