РАКЕТНИ СИСТЕМ 2К12 КУБ У РУКАМА КУРДА ПРОТИВ ТУРСКИХ Ф-16 НА СЕВЕРУ СИРИЈЕ

Снаге СДФ су успеле да пронађу неколико неоштећених самоходних ракетних система ПВО из ракетних батерија сиријске војске

Сиријске демократске снаге или СДФ скраћено мултиетнички војни савез подређен курдској држави Рожави која је проглашена на северу Сирије и која се бори против Исламске државе, Ал Каиде и Хаyат Тахрир ал-Схам (ХТС) сунитске милитантне војне организације која је под патронатом Турске, искиристила је пад са власти Башара ал Асада и распад Сиријске арапске армије САА да се додатно наоружа.

Наиме, снаге СДФ су успеле да пронађу неколико неоштећених самоходних ракетних система ПВО из ракетних батерија сиријске војске. Ради се о ракетним системима 2К12КУБ са којима је ПВО Сирије располагала.

Ови ракетни системи су пранђени у Деир ез Зору, који је иначе сиријска армија бранила у окружењу од 2012. до 2016 године.

Сам поклон је био дар са неба јер ће снмаге СДФ које су поново на мети турских борбених авиона употребити ове ракетне системе за обарање Ф-16.

#БРЕАКИНГ: Тхе #СДФ оф #ААНЕС хаве цаптуред северал аир-дефенце сyстемс оф тхе #Сyриан Араб Аир Дефенце Форце ин Деир Ез-Зор. Тхеy wилл усе тхем то протецт тхемселвес фром тхреат оф тхе #Туркисх Аир Форце. #Исраел & #УС схоулд траин СДФ персоннел фор усинг тхесе Бук М1 САМ… пиц.тwиттер.цом/0нВцЦ4уТ33

— Бабак Тагхваее – Тхе Црисис Wатцх (@БабакТагхваее1) Децембер 10, 2024

Оно што је велики проблем јесте недостатак обучених посада, али не треба искључити да су посаде ових система прешле на страну СДФ.

У зони коју контролишу СДФ снаге снимљени су ракетни лансери ракетног система КУБ, али не и станица за вођење ракета РСтОн.

Укратко о КУБ-у

Самоходни ПВО систем 2К12 КУБ конструисан је за заштиту копнених снага углавном оклопних једница од напада авиона који лете на средњим и малим висинама. Развој овог ракетног система почео је 1958 године за уништавање циљева у ваздуху који лете брзинама од 420-600 метара у секунди на висинама миминалним од 100 и максималним 5-7 км на даљинама до 20 км.

Организацијски самоходни ракетни пук у већини земаља које су га имале био је сличан совјетском моделу.

Ракетни пук састојао се из 5 самоходних батерија, батерије за управљање, команде пука и техничке батерије.

Сваку батерију чинила је станица за осматрање и навођење РСтОН, четири самоходна лансера 2П25 са по три ракете, два транспортна возила ЗИЛ-157.

Ракетни систем је призвођен од 1967. до 1982. године. Произведено је више од 500 ракетних система-батерија и неколико десетина хиљада ракета.

Данас је у наоружању 20 земаља света.

Овај ракетни систем је произвођен у две основне верзије 2К12 и 2К12Е познат као квадрат или извозна верзија. Постоје и модификације које се крећу са ознакама од М1-М4.

Овај ракетни систем користи два типа ракета 3М9МЕ и 3М9М3Е.

Иначе у саставу сваког ракетног дивизина налази се осматрачко радарска станица Р-40.

Срце сваке ракетне батерије јерадарска станица и четири самоходна лансирна оруђа. Откривање, праћење и означавање циљева код овог система је радарско. Ракете се лансирају након што глава за самонавођење захвати циљ. Систем вођења ракета је полуактивно радарско самонавођење. Једноканални је по циљу на који се може лансирати по више ракета-највише две. Даљина границе зоне уништења циља је око 25 километара, а ближа 3-5 километара, док је максимална висина гађања око 14 километара. Вероватноћа уништења циља једном ракетом је од 0,74 до 0,96. Брзина ракете је 2,5 – 3 маха, а управља се помоћу покретног крмила на задњем делу. Ракета је опремљена близинским упаљачем који се активира 15-17 метара од циља.