Први икада произведени П-8А Посеидон распоређен је у ескадрилу за тестирање и оцењивање ВX-30 „Бладхаундс“ у Поинт Мугу у Калифорнији. Летелица ће подржавати ракетна и друга испитивања на пацифичким полигонима, што је важан корак за јединицу која се све теже ослања на старе П-3 Орион.
Реч је о авиону познатом као Т-1, који је први лет имао 2009. године и годинама је коришћен у програму Посеидон. У ВX-30 би требало да стигне и други тестни примерак, Т-2.
Замена за старе П-3
ВX-30 тренутно користи више специјализованих летелица за задатке испитивања, али П-3 Орион постаје све већи терет за одржавање и употребу. У служби Ратне морнарице САД остало је тек неколико ових авиона, а проблем је и недостатак обучених посада.
Прелазак на П-8А треба да смањи трошкове одржавања и повећа расположивост у односу на П-3 које ВX-30 сада користи. Додатни проблем за Орион је то што више не постоји школска ескадрила за овај тип, па ВX-30 обуку мора да решава унутар јединице.
Надзор полигона и могуће даље измене
Нови П-8А ће у првој фази извршавати задатке надзора и обезбеђења полигона, односно контролу ваздушног и морског простора током тестирања. Т-1 ће добити измену са уградњом радара АПY-10, како би добио конфигурацију блиску стандардној флоти П-8.
Посеидон већ има способности које одговарају овим задацима: поморски радар, САР режим снимања, електрооптичке и инфрацрвене сензоре, као и системе за пренос података. То омогућава праћење дешавања на полигону и слање података копненим центрима у реалном времену.
За разлику од П-3, П-8А може да се допуњава горивом у ваздуху преко танкера са боом системом. То ВX-30 отвара простор за дуже летове и ширу употребу у подршци испитивањима на Пацифику, али и на другим полигонима где јединица повремено делује.