Кина је наставила да демонстрира брзу модернизацију своје артиљерије кроз развој и тестирање нових система, а најновији пример те тенденције је самоходна хаубица ПЛЗ-05Б, једна од технолошки најнапреднијих артиљеријских платформи у саставу Народноослободилачке армије Кине (НОАК).
Првобитно идентификована још 2021. године, ПЛЗ-05 се више пута појављивала у јавности до 2023. године, а према свим индиректним показатељима, већ је ушла у фазу оперативног увођења у јединице. Најновије фотографије показују систем који пролази кроз полигонска испитивања, што указује на завршне фазе пре масовне производње.
ПЛЗ-05Б је директни наследник претходних генерација кинеских самоходних хаубица, као што су ПЛЗ-05 и ПЛЗ-04, али у односу на њих доноси неколико кључних технолошких искорака. Најзначајнија карактеристика је потпуно аутоматизована купола, што омогућава да целом хаубицом управља само двоје чланова посаде: возач и командир/нишанџија. Овакво решење значајно смањује потребан број људства и омогућава већу аутономију и брже реакције на бојишту.
Систем интегрише подсистеме за управљање ватром, дигитално командовање, контролу шасије, као и системе за одржавање борбене спремности у дуготрајним мисијама. Вероватно је опремљена и напредним комуникационим и технологијама за умрежено дејство унутар артиљеријских батаљона у реалном времену.
Поред самоходне хаубице, примећено је и возило за утовар, такође на гусеничном шасију, чија је улога брзо попуњавање муниције и одржавање континуитета ватре — што је критичан елемент за артиљеријске јединице које дејствују у брзим, интензивним операцијама.
Иако су неки извори првобитно грешком идентификовали ПЛЗ-05Б као старију СХ-16, недавне фотографије и технички детаљи јасно указују на напреднији систем. Убрзан темпо унапређења артиљерије и других родова кинеске војске отежава прецизну идентификацију система у раној фази, али све више података потврђује да је ПЛЗ-05Б већ реалност.
У контексту глобалне конкуренције у артиљеријској технологији, ПЛЗ-05Б представља озбиљан испорак и сигнал амбиција Кине да достигне — и у неким сегментима престигне — западне артиљеријске системе попут немачког ПзХ 2000 или америчког ЕРЦА програма. Ако се покаже поузданим у борбеним условима, ова САУ може постати централни елемент нове генерације артиљеријских јединица НОАК.
„што омогућава да целом хаубицом управља само двоје чланова посаде: возач и командир/нишанџија“
– Да, у теорији ! У пракси постоји нешто што се зове *замор људства* и потреба за њиховим одмором. Само два човека не могу да ураде цело опслуживање и одржавање и орудја и возила без обзира да ли је у питању вежба или рат. У борбеним условима ово значи да не могу обојица истовремено да спавају/одмарају него на смену. Да има 3 или 4 члана посаде било би лакше – један је дежуран остали спавају…
за топ треба двадесет људи најмање
Панцерхаубице саме пуцају не треба им посада и не буше им се гуме као нори.