Према плану који су израдили војни стручњаци, европске ваздухопловне снаге од 120 борбених авиона могле би да буду распоређене да обезбеде небо од руских напада на Кијев и западну Украјину без нужног изазивања ширег сукоба са Москвом.
Његови заговорници тврде да би Sky Shield била ваздушна заштитна зона под вођством Европе, која би деловала одвојено од НАТО како би зауставила нападе руских крстарећих ракета и дронова на градове и инфраструктуру, а потенцијално би деловала као део „примирја на небу“ које је ове недеље предложио украјински председник Володимир Зеленски.
Покривао би три оперативне нуклеарне електране Украјине и градове Одесу и Лавов, али не и линију фронта или исток земље – и, према недавно објављеном документу, могао би да „постигне већи војни, политички и социоекономски утицај од 10.000 европских војника“.
Међу заговорницима плана су Филип Бридлав, бивши генерал америчког ваздухопловства и врховни командант НАТО у Европи, и сер Ричард Ширеф, бивши генерал британске војске и заменик врховног команданта НАТО почетком прошле деценије, као и бивши пољски председник Александар Квашњевски.
Други заговорник, Габријелијус Ландсбергис, бивши министар спољних послова Литваније, рекао је у саопштењу: „Спровођење Sky Shield била би важна компонента јачања Европе, гарантујући безбедност Украјине ефективно и ефикасно“.
Иако се о варијантама предлога разговарало без напретка откако је Русија покренула инвазију на Украјину у фебруару 2022. године, нова верзија плана добила је нови замах ове недеље након оштрог састанка Зеленског са америчким председником Доналдом Трампом у петак.
Од тада су САД обуставиле војну помоћ и прекинуле размену обавештајних података са Кијевом, што је довело до брзог схватања у Европи да ће континент морати да преузме вођство у подршци Украјини док се рат наставља и пружањем безбедносних гаранција земљи као део било каквог мировног споразума.
Подразумева се да су Sky Shield израдили бивши планери RAF који су радили у сарадњи са украјинским снагама, и да је испитан пред европским министарствима одбране. Међутим, европски лидери нису имали храбрости да пошаљу патроле изнад украјинског неба док је рат у току.
Они који су укључени верују да темпо догађаја у протеклој недељи значи да идеје о заштити дела украјинског ваздушног простора сада могу да добију ново саслушање, иако план такође служи да истакне колико би важна и ефикасна заштита ваздуха била део пружања безбедносних гаранција Кијеву у случају прекида ватре.
Забринутост у западним политичким круговима је да би то могло да доведе у директан сукоб борбених авиона из земаља чланица НАТО са Русијом и да би могло довести до опасне ескалације сукоба ако би авион са било које стране био нападнут или оборен.
Међутим, присталице шеме тврде да је „ризик за пилоте Sky Shield мали“ јер се Москва није усудила да лети својим борбеним авионима изван постојећих линија фронта од почетка 2022. године. Де факто одвајање од руских авиона би било „више од 200 км“ према планерима шеме.
Русија константно напада Украјину ракетама и беспилотним летелицама великог домета и верује се да би патроле ловаца могле помоћи Кијеву да их елиминише. Њихово обарање је терет за постојећу противваздушну одбрану Кијева, од којих су неки – пре свега пресретачи Patriot – произведени у САД и чија је испорука обухваћена забраном Беле куће.
У среду је украјинска војска саопштила да је Русија лансирала 181 дрон и четири ракете. Иако је већина дронова оборена, једна особа је убијена у граду Одеси на југу земље, а гађана је инфраструктура у региону, саопштиле су локалне власти.Украјина има мање пројектила од Русије, али је од јесени користила америчке ATACMS и англо-француске пројектиле Storm Shadow за гађање циљева унутар Русије. Такође је спровеla низ напада дугог домета дроновима на војну и другу инфраструктуру, као што су рафинерије.