Москва не тражи повратак страних бораца који су ратовали на руској страни и потом пали у украјинско заробљеништво. Они се, према доступним подацима, не налазе на списковима за размену заробљеника између Русије и Украјине.
Реч је о држављанима земаља из Африке, Азије, Блиског истока и Латинске Америке који су потписали уговоре са Министарством одбране Русије. Многи су у рат ушли после обећања о високој плати и могућности добијања руског држављанства.
Страни борци ван размене заробљеника
Због таквог приступа, део заробљених страних бораца годинама остаје у украјинским притворским објектима без јасне перспективе ослобађања. Додатни проблем је то што неки немају потребна документа, док њихове матичне државе не показују спремност да решавају њихов статус.
Међу заробљенима су, између осталих, држављани Непала, Сомалије, Јемена и Шри Ланке. Њихов правни положај је сложенији од положаја руских војника који улазе у договорене размене.
Раст броја страних регрута
Питање је постало видљивије са растом броја странаца у редовима руских оружаних снага. Највише их долази из сиромашнијих земаља, где су обећања о заради довољан мотив за одлазак на фронт.
Крајем маја 2026. у Харковској области је погинуо 34-годишњи држављанин Нигерије Ајебусива Олабоде Виктор, који је, према доступним подацима, регрутован кроз шему за привлачење странаца у руске јединице. Још током 2024. забележено је и активно регрутовање људи у Руанди, Бурундију, Конгу и Уганди.