Стратешки документ МЦ 400
Децембра 1991. усвојена је била серија стратешких докумената НАТО који су били у супротности са јавним Стратешким концептом савезништва из 1991 и касније из 1999.
Ради се о извештају МЦ 400 прихваћеном убрзо после усвајања стратешког концепта НАТО у Риму. Овај документ обезбедио је даље постојање америчког нуклеарног арсенала у Европи, кога савезниче ненуклеарне државе разумеју као највећи гарант раширеног застрашивања од стране САД. На подручју нуклеарне стратегије је ревидирани документ МЦ 400/1 из 1996 који је усмерен ка усвајању мањих, али флексибилних нуклеарних снага НАТО, које поред средства за очување мира, постају и гаранто чувања безбедности НАТО пред изазовима у будућности. Средином 1990 тих НАТО је прекинуо са напред израдом борбених нуклеарних планова приликом одлучивања које циљеве треба напасти, већ је предност дата процени и пројектовању у реалном времену и на основу потреба и циљева.
У пролеће 2000. Уследио је нови документ под ознаком МЦ 400/2, који садржи америчку интерпретацију Стратешког концепта савезништва.
Интересантно је што је у Србији скоро и непознато да унутар НАТО пакта постоји посебна група за нукеларно планирање (Nuclear Planning Group) у којој су све чланице осим Француске и Исланда које имају статус посматрача, а учествују у обликовању нуклеарне стратегије НАТО и обликовање смерница за употребу и обезбеђење заштите НАТО -вих нуклеарних снага. На нивоу министра одбране група се састаје обично два пута годишње, међутим постоји стално радно тело представника чланица једанпут недељно. Група за нуклеарно планирање у свом саставу има и ад хоц организована тела: Групу на високом нивоу и Група за безбедност оружја којима преседавају Американци, а састављене су из експерата који делују на подручју нуклеарног планирања и безбедности и заштите нуклеарног оружја. И нове чланице су са уласком у савезништво добиле право учествовања у тој групи, а од њих се очекује да подрже темељну улогу нуклеарног оружја у спречавању рата.
Овај документ обезбедио је даље постојање америчког нуклеарног арсенала у Европи. На подручју нуклеарне стратегије тај документ је ревидиран 1996. и познат је по ознаком документ МЦ 400/1 који је усмерен на мање, али флексибилне нуклеарних снаге НАТО. У пролеће 2000. уследио је нови документ под ознаком МЦ 400/2, који садржи америчку интерпретацију Стратешког концепта савезништва.
Према условима Уговора о коначном решењу у погледу Немачке, који је ступио на снагу 15. марта 1991, Немачка се одрекла производње, поседовања и контроле нуклеарног, биолошког и хемијског оружја. Међутим, она и даље има америчко нуклеарно оружје и то 20 америчких тактичких нуклеарних бомби Б- 61 стационирано је у ваздухопловној бази Бихал.