Strateški dokument MC 400
Decembra 1991. usvojena je bila serija strateških dokumenata NATO koji su bili u suprotnosti sa javnim Strateškim konceptom savezništva iz 1991 i kasnije iz 1999.
Radi se o izveštaju MC 400 prihvaćenom ubrzo posle usvajanja strateškog koncepta NATO u Rimu. Ovaj dokument obezbedio je dalje postojanje američkog nuklearnog arsenala u Evropi, koga savezniče nenuklearne države razumeju kao najveći garant raširenog zastrašivanja od strane SAD. Na području nuklearne strategije je revidirani dokument MC 400/1 iz 1996 koji je usmeren ka usvajanju manjih, ali fleksibilnih nuklearnih snaga NATO, koje pored sredstva za očuvanje mira, postaju i garanto čuvanja bezbednosti NATO pred izazovima u budućnosti. Sredinom 1990 tih NATO je prekinuo sa napred izradom borbenih nuklearnih planova prilikom odlučivanja koje ciljeve treba napasti, već je prednost data proceni i projektovanju u realnom vremenu i na osnovu potreba i ciljeva.
U proleće 2000. Usledio je novi dokument pod oznakom MC 400/2, koji sadrži američku interpretaciju Strateškog koncepta savezništva.
Interesantno je što je u Srbiji skoro i nepoznato da unutar NATO pakta postoji posebna grupa za nukelarno planiranje (Nuclear Planning Group) u kojoj su sve članice osim Francuske i Islanda koje imaju status posmatrača, a učestvuju u oblikovanju nuklearne strategije NATO i oblikovanje smernica za upotrebu i obezbeđenje zaštite NATO -vih nuklearnih snaga. Na nivou ministra odbrane grupa se sastaje obično dva puta godišnje, međutim postoji stalno radno telo predstavnika članica jedanput nedeljno. Grupa za nuklearno planiranje u svom sastavu ima i ad hoc organizovana tela: Grupu na visokom nivou i Grupa za bezbednost oružja kojima presedavaju Amerikanci, a sastavljene su iz eksperata koji deluju na području nuklearnog planiranja i bezbednosti i zaštite nuklearnog oružja. I nove članice su sa ulaskom u savezništvo dobile pravo učestvovanja u toj grupi, a od njih se očekuje da podrže temeljnu ulogu nuklearnog oružja u sprečavanju rata.
Strateški dokument MC 400/1/2
Ovaj dokument obezbedio je dalje postojanje američkog nuklearnog arsenala u Evropi. Na području nuklearne strategije taj dokument je revidiran 1996. i poznat je po oznakom dokument MC 400/1 koji je usmeren na manje, ali fleksibilne nuklearnih snage NATO. U proleće 2000. usledio je novi dokument pod oznakom MC 400/2, koji sadrži američku interpretaciju Strateškog koncepta savezništva.
Prema uslovima Ugovora o konačnom rešenju u pogledu Nemačke, koji je stupio na snagu 15. marta 1991, Nemačka se odrekla proizvodnje, posedovanja i kontrole nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja. Međutim, ona i dalje ima američko nuklearno oružje i to 20 američkih taktičkih nuklearnih bombi B- 61 stacionirano je u vazduhoplovnoj bazi Bihal.