Одлука руског председника Владимира Путина да Белорусији уступи нуклеарно наоружање унело је доста немира у чланицама НАТО пакта. Остало је било веома чудно то да се није оштрие реаговало с обзиром на геополитички положај Белорусије као предстраже Русије према чланицама НАТО- пре свега Пољској.
А, онда пронела се вест да је координатор Међународне кампање за укидање нукеларног оружја Сандерс -Закре саопштио да су САД тајно у Европи распоредиле 150 комада нуклеарног наоружања у ваздухопловним базама у Немачкој, Белгији, Хокандији, Турској и Италији.
Међутим, то није никаква новина, нити би то нешто код неког у ЕУ пробудило свест да је то оружје непотребно у Европи, јер оно одавно постоји, а познате су и локације где се то оружје налази.
Прича о нуклеарном наоружању НАТО пакта се не говори од почетка рата у Украјини, како то неки мисле, него пар година раније још од 2019. године и НАТО вежбе „Постојано поподне“, када је симулирана употреба нуклеарних авио бомби.
У Европи се налази укупно 5 база у којима се налазе цилнидри WS-3 у којима су смештене нуклеарне гравитационе бомбе. То су базе Геди и Авиано у Италији, Булхел у Немачкој, Клајне Боргел у Белгији и Волкел у Холандији. У Турској то је база Инџирлик, иако су се у последње две године објављиване информације да је нуклеарно оружје из те базе уклоњено и пребачено у базу Девеселу у Румунији, где је смештен део антиракетног штита САД, али испоставило се да то није тачно.
Такође, цилиндри WС-3, али без нуклеарног оружја се налазе у бази Рамштајн и Норвенцих у Немачкој, бази РАФ Лакенхет у Великој Британији, Балекесир у Турској и Араксос у Грчкој.
Према подацима из 1998 у бази Волкел која се налази у Холандији било је 11 цилиндара, Клајне Боргел исто 11, Геди исто 11, у Авиану чак 18 цилиндара. Највише цилиндара за нукеларне бомбе Б61-12 налази се у две авио базе којима управљају САД база Рамштајн чак 54 цилиндра и Инџирлик у Турској са 25.
НАТО пакт је по завршетку Хладног рата у складу са стратешким смерницама извео опсежно смањење типова и броја нуклеарног наоружања размештеног на простору европских чланица НАТО.
Ваља споменути да нуклеарни арсенал НАТО од 1987. садржао је девет различитих тактичких нуклеарних система наоружања, али је тај број у 1991. смањен на пет типова тактичког нуклеарног наоружања.
После 1993, а онда 1998 стање се није много променило.
У питању нуклеарног наоружања у саставу УСАФ то су гравитационе бомбе Б-61 модел 10, касније модернизоване на модел 12, поморски део чине британске балистичке ракете Trident II који су замениле британске гравитационе нуклеарне бомбе WЕ-177.
Вежба „Непрекидно подне“
НАТО пакт у Европи од 2015. године интензивно одржава вежебе под називом „Непрекидно подне“ чији је циљ обучавање пилота борбене авијације који ће у случају судњег дана носити нуклеарне авио бомбе под крилима својих летелица, које би према замсили требало да буду употребљене против Русије.
Иначе америчко ваздухопловство према неким процемана у Европи тренутно чува 100 нуекларних бомби Б61-12.У вежби одржаној октобра 2021, 2022 једни од учесника били су холандски Ф-16, Немачки и италијански борбени авиони Торнадо. Немачки из базе Бихал и Италијански из базе Геди, који ће иначе ускоро бити повучени из оперативне употребе кад две ескадриле 102. и 154. које су од 2022. пренаоружани борбеним авионима Ф-35.
Иначе, Немачка никада није имала атомско наоружање. Од кад је СР Немачка постала пуноправна чланица НАТО планирано је било да Немачка војска на својим борбеним летелицама користи америчке гравитационе нуклеарне бомбе Б 61 против Совјетске армије у случају да затреба. Уједњењем две Немачке, пропашћу Варшавског пакта и крајем Хладног рата веровало се да је то наоружање одавно повучено из Немачке.
База Бихал
Међутим, то изгледа и није био случај како се веровало. Испоставило се да бомбе и даље налазе у бази Бихал код града Ајфела која је база 33. тактичке ескадриле немачког ратног ваздухопловства у којој се наводно и данас чува 20 нуклеарних ваздухопловних бомби и то два подтипа варијанте Б61 које носе ловачки авиони.
У случају неке непредвиђене ванредне ситуације авио бомбе типа Б61 би биле монтиране под крила авиона торнадо и директно усмерене на непријатељске циљеве у случају угоржавања источних граница НАТО пакта.
За време Хладног рата циљ нукеларног арсенала био је у случају да конвенционални напад не успе за заустављање совјетског оклопа употреби нуклеарно оружје.
Б61 тактичка гравитациона нуклеарна бомба
У наоружање америчке војске уведена је 1966. У питању је оружје дужине 3,5 м, тежине нешто више од 300 килограма направљено укупно у 12 верзија од којих се све осим модела Б-61/7 сматрају тактичким нукеларним наоружањем, Иако се спекулисало доста дуго да је у базама чланица НАТО смештена Б-61/10 испоставило се да је 1998. то била верзија 11, која је касније модификована у верзију 12. Ова бомба намењена је за извођење како тактичких тако и стратешких задатака, пре свега за рушење великих подземних комплекса. Тело бомбе је тако урађено да може да издржи притиске који настају приликом пробијања 3-6 метара под земљом, где се уз помоћ механизма за каснију експлозију покреће нукеларну експлозију са максималним ефектом рушења на подземне бункере и стварањем што мање материјалне штете на површини. Осим тактичких ловаца бомбе Б-61 носе и стратешки бомбардери Б-52, Б-1Б и Б-2Б, а од тактичких ловаца Ф-15Е, Ф-16 и Ф/А-18, као и авиони типа Торнадо које у свом саставу још имају Немци и Италијани.
Неке предпоставаке говоре да је у целој западној Европи било укупно 214 цилиндара, али тај податак се треба узети са резервом.