Хапшење бившег припадника Ратне морнарице САД Барина Џајија и још двојице осумњичених показује да претња америчким снагама не долази само са спољних ратишта, већ и из унутрашњег безбедносног простора. Према оптужбама америчког правосуђа, група је покушала да пошаље више од 2.000 долара особи за коју су веровали да је повезана са ИСИС, са намером да се купе дронови и ракетне гранате за напад на америчке војнике у иностранству.
Случај је тежак из два разлога. Први је сама намера – напад на америчке снаге уз употребу јефтиних и доступних средстава као што су комерцијални дронови и РПГ. Други је профил једног од осумњичених. Џаји је у Ратну морнарицу САД ступио у новембру 2021, служио је до јула 2024. и био је распоређен на разарачу УСС Јохн С. МцЦаин. То указује да безбедносни систем није на време препознао могући процес радикализације или га није зауставио.
Унутрашња радикализација као безбедносни проблем
Америчке власти тврде да су осумњичени током дужег периода комуницирали о различитим начинима подршке ИСИС, укључујући људство, услуге и новац. У истрази се помиње и исказивање верности организацији и њеном вођи. То више није питање изоловане симпатије на друштвеним мрежама, већ образац понашања који прелази у конкретну логистичку подршку.
Овде је кључан проблем то што је један од осумњичених до скоро носио униформу. Није неопходно да је имао приступ осетљивим тајнама да би случај био опасан. Довољно је да је имао основно војно искуство, разумевање организације снага и свест о томе шта може да нанесе губитке јединицама на терену. Идеја да се напад усмери на америчке специјалне снаге говори да мета није бирана насумично.
ФБИ је до осумњичених дошао након објава на друштвеним мрежама које су подржавале ИСИС. То отвара питање колико су ефикасни механизми праћења радикалних дигиталних трагова код лица која су служила или служе у оружаним снагама. Проблем није само у откривању екстремизма, већ у процени када он прелази у оперативну фазу.
Криптовалуте, дронови и РПГ као модел напада
Оперативна страна овог случаја је једноставна и зато опасна. Нису тражени сложени системи, велика средства или компликована логистика. Дронови и РПГ представљају приступачан пакет за асиметрични напад, посебно против издвојених положаја, патрола, логистичких тачака или мањих база у иностранству.
Покушај слања новца преко криптовалута додатно показује правац у ком се крећу савремене терористичке мреже и њихови симпатизери. Не ради се више само о класичним каналима финансирања, већ о покушају коришћења дигиталних трансакција ради прикривања трагова и избегавања контроле. Чак и када је реч о релативно малом износу, последице планиране употребе тог новца могу бити далеко веће.
У комуникацији је разматрана куповина дронова за напад на америчко војно особље у иностранству, а Џаји је, према тврдњама тужилаштва, предложио да мета буду америчке специјалне снаге. Тај детаљ је важан јер показује присуство намере, избора мете и воље да се новац претвори у конкретно средство напада.
Додатну тежину случају даје и понашање осумњичених током покушаја трансфера новца. Истрага указује да су тражили начине да уплату изврше а да не буду откривени. Џаји је наводно покушао да пошаље криптовалуте преко банкомата, али трансакција није прошла. Касније су тражене друге опције. То више није реторичка подршка, већ практичан покушај да се финансира напад.
Последице по америчку војску и контраобавештајни систем
Овај случај ће појачати притисак на безбедносне провере у Ратној морнарици САД и шире у америчким оружаним снагама. Када се бивши припадник војске појави у истрази повезаној са подршком ИСИС, питање више није само ко је заказао, већ и у којој фази: при пријему у службу, током службе или по изласку из система.
Посебан проблем је временски распоред. Џаји је напустио службу у јулу 2024, а оптужбе се односе на период од фебруара 2025. до овог месеца. То указује да ризик не престаје аутоматски изласком из војске. Бивши припадници задржавају знања, контакте и одређени ниво кредибилитета у окружењу, што може да буде опасна комбинација ако дође до радикализације.
За контраобавештајне структуре ово је сигнал да се граница између унутрашње безбедности, дигиталног надзора и антитерористичких истрага додатно брише. Друштвене мреже, апликације за размену порука, гласовни позиви и криптовалуте сада чине један исти оперативни ланац. Ко не прати цео ланац, касни у откривању претње.
Шири безбедносни контекст
Случај показује да ИСИС, и када нема способност за велике операције, и даље може да делује кроз мрежу присталица, симпатизера и мањих логистичких канала. За такве операције нису потребни велики буџети. Довољни су идеолошка мотивација, дигитална веза и неколико хиљада долара.
Ово уједно показује да претња џихадистичких мрежа на сопственом терену није нестала, већ је променила облик. Мање је хијерархије, а више расутих ћелија, појединаца и посредника који делују преко интернета, уз ниске трошкове и брзу комуникацију.
После овог хапшења, у фокусу ће бити процес радикализације, дигитални финансијски токови и контакти са лицима која се представљају као припадници терористичких организација. Ако су осумњичени били спремни да због релативно малог износа подрже напад на америчке снаге, онда је проблем шири од једне неуспеле трансакције.
Претња дроновима и импровизованим ударним средствима остаје реална чак и када је финансијски обим операције мали. Када се екстремистичка идеологија споји са војним искуством и дигиталним каналима финансирања, добија се безбедносни ризик који ниједна армија не сме да потцени.