Америчка морнарица је у буџетском захтеву за 2027. годину навела да жели да појача одбрану ударних група носача од камиказа-дронова увођењем ракета Лонгбоw АГМ-114 Хеллфире и система Цоyоте.
Кључна ствар је да ти системи, према доступним подацима, неће бити постављени на саме носаче, већ на површинске борбене бродове који их прате, пре свега на разараче класе Арлеигх Бурке.
То је важан помак јер показује да америчка морнарица претњу беспилотних летелица више не третира као споредан проблем. Буџетски документ директно повезује нова улагања са заштитом ударних група носача УСС Гералд Р. Форд и УСС Тхеодоре Роосевелт, које би прве требало да добију додатне способности за борбу против беспилотних система.
Избор Хеллфире за овај задатак није уобичајен. Реч је о ракети која је најпознатија као прецизна муниција ваздух-земља. Управо зато, према извору, ова одлука показује да морнарица тражи брзо доступно решење за нову претњу.
Зашто је претња сада у првом плану
Последњих година нападни дронови су показали да могу да угрозе и трговачке и ратне бродове. У буџетском образложењу и ширем контексту који се наводи, посебно се издваја деловање Хута које подржава Иран. Напади у региону Црвеног мора натерали су ратне бродове држава НАТО да против једносмерних ударних дронова користе читав спектар средстава – од противваздушних ракета до бродских топова.
Тај развој догађаја има директну последицу по америчко планирање. Носач авиона је и даље централни елемент америчке поморске силе, али је истовремено и највреднија мета у саставу ударне групе. Када се појави претња у виду масовних и релативно јефтиних беспилотних летелица, одбрана постаје сложенија.
Посебан проблем за бродове на мору је то што често не могу да рачунају на копнени слој противваздухопловне одбране. Зато се последња линија одбране налази на самим бродовима у пратњи. Када се дронови појаве у ројевима, свака додатна лансирна станица и сваки нови тип пресретача добијају на значају.
Шта предвиђа буџетски захтев
Према наведеном документу, допунско финансирање је обезбеђено за убрзано увођење решења против беспилотних система у ударну групу носача УСС Гералд Р. Форд. У та решења улазе набавка лансера Лонгбоw Хеллфире, лансера Цоyоте и радови на уградњи и интеграцији.
Исти приступ предвиђен је и за ударну групу носача УСС Тхеодоре Роосевелт. И ту се изричито помињу Лонгбоw Хеллфире лансери, Цоyоте лансери и интеграциони радови.
Додатну тежину овом процесу даје и потврда да је нови систем недавно уочен на броду УСС Царл М. Левин, разарачу класе Арлеигх Бурке, идентификован као Цоyоте противдронски систем. Уз податак да и више других разарача добија исто решење, јасно је да је почела убрзана интеграција нових средстава на ратне бродове.
Зашто је изабран Хеллфире
Хеллфире у улози противваздухопловног средства делује као неочекиван избор. Према изворном тексту, реч је о радарски навођеној варијанти Лонгбоw АГМ-114 Хеллфире, иако је ова ракета обично намењена за дејство по циљевима на земљи.
У комбинацији са системом Цоyоте, то указује на шири приступ одбрани од камиказа-дронова. Из доступног материјала не може се закључити колико ће то бити довољно у пракси, али се наводи да морнарица уводи ова средства као део одбране ударних група носача.
Шта то значи за ударне групе носача
Ударна група носача је главни борбени елемент америчке морнарице. Њено језгро чини носач авиона, али га уобичајено прате три површинска борбена брода, најчешће крстарице класе Тицондерога или разарачи класе Арлеигх Бурке. Они обезбеђују противваздухопловну, противбродску и противподморничку заштиту.
Логистички бродови често прате или се састају са ударном групом носача и снабдевају је горивом, муницијом и другим потрепштинама. Поред тога, најмање једна подморница делује у близини ударне групе ради подводне заштите.
Увођење нових противдронских система на бродове у пратњи показује да америчка морнарица прилагођава одбрану својих ударних група претњи беспилотних летелица. На основу доступног извора, не може се тврдити како ће се ова решења показати у реалној употреби нити у ком обиму ће бити распоређена широм флоте.