Министарство одбране Руске Федерације саопштило је да руски ловац Сухој Су-27 у уторак 23. маја 2023. године пресрео два стратешка бомбардер Б-1Б америчког ратног ваздухопловства како се приближавају ваздушном простору Руске Федерације изнад зоне Балтичког мора због чега је предузета мера пресретања саопштио је Центар за контролу националне одбране.
Како је наведено осматрачки радари уочили су два циља како се приближавају граници коју контролише Руска Федерација због чега је дата узбуна и упућен ловац Су-27 да крене у пресретање циљевима у ваздуху који се приближавају руској територији.
Како се наводи у питању је био ловац Су-27 који припада Балтичкој флоти. Пилот ловца Су-27 идентификовао је да су у питању два стратешка бомбардера Б-1Б америчког ратног ваздухопловства.
Амерички бомбардери су се близу граница Русије изнад Балтика окренули и вратили назад, док се руски ловац вратио после отклаљања претње на матични аеродром.
Министарство одбране Руске Федерације наводи да је лет ловца изведен у складу са међународним правилима за кориштење ваздушног простора.
Последњи сличан инцидент над Балтиком догодио се 12. марта 2023 године наиме то је био демонстрациони лет стратешког бомбардера Б-52Х из базе Рота у Шпанији серијског броја 60-0026 позивног знака НОБЛЕ 61 уз саму границу са Русијом неких 200 км од Санкт Петербурга и 20 км од Руске границе што је први такав лет од окончања Хладног рата и избијања украјинске кризе.
Наиме, стратешки бомбардер Б-52Х ситгао је у Пољску где је од доласка у ваздушни простор те земље добио пратњу ловачких авиона Ф-16 Блок 52 и почео лет преко Балтичког мора, прелетео близу шведског острва Готланд да би онда, преко Финског Залива скренуо неких 200 км од Санкт Петербурга, да би затим летео уз границу три балтичке земље Естоније, Летоније и Литваније, вратио се у Пољску и летео још уз границу руске ексклаве Калињинград на одаљености неких 20 км од ње. Иднтичан лет начињен је и над три балтичке земље, да би после те мисије летелица преко Балтика усмерила дуж Данске обале према Шведској, где се летелица окренула и делом истог пута вратила и преко Данске одлетела до Велике Британије, а онда се после 11 сати ангажовања вратила у базу Морона у Шпанији, где су од недавно размештена два бомбардера.
На путу изнад Балтика бомбардер су осим пољских Ф-16 Блок 52 пратили и морнарички патролни авиони П-8 Посејдон и авио-танкер КЦ-135РСтратешки бомбардер је био ненаоружан и наравно о овом лету били су обавештени и Руси, који су на својим осматрачким радарима дугог домета пратили лет летелице, с обзиром да су ови стратешки бомбардери носачи нукеларног наоружања и да носе крстареће ракете које могу имати и нукеларну бојеву главу упркос супензијама међународних споразума САД и Русије лет је уредно најављен.
Међутим, руски медији навели су да је бомбардер извршио симулацију напада крстарећим ракетама на Сакт Петербург, јер се усмерио према граду, после чега је скренуо са постојеће рута изнад Финског залива и наставио лет према трима балтичким државама. Ову информацију навели су и поједни западни војни аналитичари да је Б-52Х симулирао напад крстарећим ракетама.
Иначе Русија је 28. фебруара ове године баш у зони око Санкт Петербурга затворила била ваздушни простор у радијусу од 200 км око самог града и извела војну вежбу реакције ПВО где су кориштени борбени авиони МиГ-31 БМ и Су-35 полетели. Прва вест била је да се у тој зони појавио непознати дрон, али је Министарство одбране навело да је била одржава војна вежба рекације ПВО.
Аутор овог текста крајм јануара 2023. написао је у оквиру теме постављања ПВО система на зграде од стратешке важности у Москви, да осим превнеције од могућег напада модификованим стратешким беспилотним летелицама ТУ-141 Стриж, као и беспилотним летелицама дугог домета, да је Москва у озбир узела још једну опцију, а која се тиче потенцијалног сукоба са НАТО алијансом.
Фокус Москве је наводно Балтичко и Баренцово море, одакле би америчке нападне нуклеарне подморнице могле да лансирају крстареће ракете у случају напада. Осим са подморница, крстареће ракете могли би и да лансирају и стратешки бомбардери попут Б-52 према Москви и Санкт Петербругу, за шта би се користили ови ПВО системи за обарање крстарећих пројектила ALCAM AGM-86.
Иначе око Москве је распоређен и ракетни штит који штити руску престоницу од напада интерконтиненталних балистичких ракета. Тај штит састављен од радара дугог домета и ракета пресретача кружно је постављен по ободу Подмосковља од линије Солнеченогорск-Серпухов, Сергијев Посад, Клин, Нудољ, Наро-Форминск. од радара Дон 2Н, Дунаи 3М ракетних система А-135 Амур и А-235.