Андреј Млакар
Прича око могуће српске набавке борбених авиона Рафал се не стишава. Све више се о томе говори, а и сусрет председника компаније Дасо са амбасадорком Србије у Француској Аном Хрустановић додатно интригира целу причу.
Сви се руководе оном народном: „где има дима има и ватре“. Жижку је пустио у етар председник Србије који је у недељу 31. марта посетио војни аеродром Батајница и присуствовао приказу деловање борбеног дежурства дежурне паре ловаца МиГ-29. Тада је председник најавио да Србија није одустала од авиона Рафал и да ће о томе причати са председником Француске Емануелом Макроном, током предстојеће посете Француској.
Истина председник се осврнуо и да је Србији потребан нови вишенаменски авион у већем броју који је и ловац и јуришник односно бомбардер. Ту је остављено простора и за други тип авиона, а повела се и прича о кинеском борбеном авиону који може да носи ракете и са истока и са запада, односно да избор врши земља купац. Такође српска ваздухопловна делегација посетила је Дубаи и тамошњу ваздухопловну манифестацију где су имали прилике да виде и кинеске борбене авионе Ј-10CE и JF-17 Thubder Block 3 који се налазе у саставу пакистанског РВ.
Убрзо после тога Азербејџан је постао први инострани купац верзије JF-17 Thubder Block 3, који ће заменити ловац МиГ-29. Ирак се такође интересује за овај тип авионе, Старију верзију после Пакистана у наоружању има и Нигерија 3 JF-17 у верзији Block 2 од укупно 10 колико је набављено и Унија Мијанмар која има 16 JF-17 у верзији Block 2.
Рафал је свакако занимљива прича да је од тоталног аутсајдера, који неће наћи купца нигде ван Француске постао апсолутни хит међу борбеним авионима. Приви инострани купац је била Индија, затим Египат, а онда су кренуле и остале земље. Кориснииц су се низали: Грчка, Хрватска, Катар, а од будућих Индонезија и Уједињени Арапски Емирати који су последњи купац и то верзије F4, а цифра од 60 летелица у верзији F3-R нарасла на чак 80 летелица у верзији Rafale F4 са чиме су УАЕ постали прва земља ван Француске корисник овог авиона. За овај тип заинтересована је и Србија, с тим ако би се реализвао овај посао Србија би добила супермодерне летелице које су боље од Грчких и Хрватских Рафала. Један од мана је што би морали на испоруку летелица да чекао све до 2040. године, а послењи оперативни ловци МиГ-29 изашли би из оперативне употребе 2035. године. Једно од могућих прелазних решења би било и да Србија набави половне француске F3 које би замењивали нови у верзији F4 које француско РВ има само један примерак.
Што се тиче Уједињених Арпских Емирата ова земља ће бити корисник кинеских школско-борбених авиона Л-15 које производи компанија CATIC China national aero-technology import and exsport corporations. Први инострани купац је била Замбија која је набавила 6 летелица
У питању су прва два авиона ознаке Л-15Б и ваздухопловство Уједињених Арапских Емирата користиће их за почетну обуку пилота борбене авијације.
УАЕ су тако постали прва блискоисточна земља која има у свом наоружању кинеске школско борбене авионе.
У пројектовању овог авиона учествовали су стручњаци Опитно конструкционог бироа Јаковљев који су призвели руски школско борбени авион ЈАК-130 коме је киснека верзија Л-15 слична.
Л-15 у својим каталозима кинески произвођач CATIC наводи као нову генерацију лаког школско- борбеног авиона намењеног за обуку пилота на летелицама 4. и 5. генерације за борбе у ваздуху, нападе на земаљске циљеве и ваздушну подршку. Званична кинеска ознака летелице је ЈЛ-10.
Оно што је интересантно јесте да ће пилоти ваздухопловства Емирата пре него што седну у двоседну верзију Рафала проћи обуку из летења на оваквим авионима.
Пошто је и Србија земља која ће морати мислити у будућности на нови авион, који ће заменити Супергалеб Г-4 свакако један од логичних избора могао би да буде исто кинески Л-15. Да ли је председник Србије можда мислио баш на овај авион који има могућност ношења убојних средстава истока и запада није познато и можемо за сад да нагађамо или је мислио на JF-17 Thubder Block 3, Ј-10 или неки трећи тип летелице остаје да се види у будућности. Свакако у наредних пет година биће неких помака, а можда и раније.
Можда Србија буде та која ће кренути моделом УАЕ па да има ловце пресретаче Rafale у верзији F4 и кинеске Л-15 за обуку и за јуришне задатке, је веома реалан и могућ сценарио у оваквим суловима какви сада владају у свету и где кинези постаји озбиљан играч што се тиче авијације.Укратко о Рафалу
Развој борбеног авиона типа Rafale започео је 1983. 20 века. Први прототип је полетео 1986. Развијен је у три верзије C и B за Ратно ваздухопловство и М за морнарицу за употребу са носача авиона.
Рафал C који је добила Хрватска је једносед, вишенаменски борбени авион, који је како произвођач Дасо наводи употребљи подједанко и у ваздуху и за напад на копнене циљеве. Може да се користи и у извиђачким мисијама.
Осим успешних, ова летелица има и неке негативне стране о којима се мало говори. Највећа је пренапрегнутост пилота и техничког особља. Са процечним годишњим налетом од 180-200 часова годишње тешко постижу завршетак обучености за широку палету борбених задатака.
За обуку пилота користи се „Rafale B који је идентичан као и верзија C, од електронике до система наоружања, па се и он може користити у борбеним задацима.
Верзија „Rafale C“ у оперативну потребу уведена је јуна 2006. године
Маса празног „Rafale C“ је 9.500 кг, а верзије Б 9.770 кг. Све верзије имају борбену носивост до 9,5 тона, што у верзији C значи на 9,5 тона празног дође још 9,5 тона наоружања. За ношење горива и наоружања „Рафал“ има 14 поткрилних и подтрупних носача.
Носи шест вођених ракета ваздух-вазух МICAА и три додатна резервоара за гориво. У таквој конфигурацији може да остане у ваздуху три сата и 15 минута и да патролира зоном удаљеном од аеродрома 278 километара.
Читав век употребе авиона типа „Rafale“ износи 25-30 година. Захваљујући предностима савремене технологије број стручњака је смањен на одржавању авиона, али се захтева њихова висока специјализација.
Најважњи део авиона „Рафал“ јесте радар Thales RBE2 ради се о PESA радару који има непокретну антену и електронско скенирање.
Радар може да прати истовремено 40 циљева у ваздуху и напада осам.
Процењени домет је 180 км и може веома брзо да мења модове рада и открива циљеве осим у ваздуху и на копну и на мору.
Постоји и верзија AESA радара. Наиме RBE2 у верзији AESA у спрези са ауто-пилотом омогућава аутоматско праћење конфигурације терена на малој висни уз помоћ ГПС базе података и дигиталне 3Д мапе без демаскирајућег укључења радара.
Допуна радару је и уређај за IC пасивну детекцију и праћење циљева. Летелице су опремљене и системом „Спектра“ намењен електронском ратовању и ометању више циљева.
Rafale у верзији F4 развијен је 2019. године. У питању је надоградњу радара и сензора који олакшавају откривање циљева мале радарске уочљивости такозвани стелт на великим даљинама, као и већи број информација који се приказују на визиру пилотске кациге. Летелица има и бољу комуникациону опрему што је веома важно у условима мрежно-центричног рата. Прва опитовања ове летелице обављене су 2021. године, а први авион испоручен је РВ Француске 2023. године.
Л-15 кинески ЈАК-130
За свој авион Кинези наводе да је Л-15 вишенаменска платформа која се одликује високим перформансама, поузданошћу и економичношћу. За обуку је способан да оствари напредну обуку за ловце 4 и 5 генерације, као и да предузме пратећу обуку у оперативним ескадрилама, подржану од постојећег система обуке, планирања мисије у ваздуху и на земљи.
Летелица има могућност допуњавања горива у ваздуху. У борбеним мисијама, Л-15 је способан је да изводи тактичке мисије као што су ваздушна борба, ваздушни напади, ваздушно извиђање, КРА, ЕЛИНТ, ЦАС и ФАЦ мисије.
За погон Л-15 користи украјински турбовентилаторски мотор Ivchenko Progress AI-222K са допунским сагоревањем. Заправо у питању је највероватније кинеска копија која носи ознаку ВС-17.
Летелица има напредну аеродинамику, млазни мотори имају уграђен FADEC, који је скраћеница Full Authority Digital Engine Control- односно компјутерски управљан систем паљења и контроле мотора авиона који се користи у савременим комерцијалним и војним авионима за контролу свих аспеката перформанси мотора дигиталних, уместо техничких или аналогних електронских контрола.
За овај авион се каже да има супериорне перформансе попут ловачког авиона.
Л-15 поседује снажан радар и друге сензоре на летелицом са фузијом података са поптуно дигиталним стакленим копкитом што омогућава свест о ситуацији и оперативној способности.
Тактичко технички подаци:
Димензије: дужина 12,7 м, ширина 9,48 м, висина 4,17 м
Тежина: нормална при полетању 7.745 кг, максимална тежина при полетању 10.700 кг
Мотор: ВС-17 копија украјинског Ivchenko Progress AI-222K
Максимална брзина 1.000 км/х
Радар: ПЕСА passive electronically scanned array
Наоружање:
Контејнерски топ који се веша испод крила калибра 23 мм, подвесни контејнер са митраљезом калибра 12, 7 мм, саћасти лансер невођених ракетних зрна калибра 90 и 57 мм, гравитационе авио бомбе од 250 и 500 кг, ласерски вођене авио бомбе 250 и 500 кг, ракете ваздух-ваздух кратког и дугог домета, ТВ авио бомбе, противрадарске ракете.
Корисник: Кинеска морнарица 12 комада, Замбија: 6, Уједињени Арапски Емирати 12 комада (испоручена прва два)