Вијетнамски рат, довео је до пуне афирмације борбену машину звану хеликоптер. Кад се помисли на овај рат, сви ће помислити на хеликоптер УХ-1Д ирокез – летећу машину која је представљала радног коња за комплет снаге САД (како копнене, тако и ваздухопловне и морнаричке). У САД је 1962. године образована комисија под руководством генерала Хамилтона Хауза (Hamilton H. Hawse), названа по њему Hawse Board, ради формирања ваздушно-покретних снага и испитивања концепта ваздушне покретљивости.
После детаљних анализа комисија је препоручила повећање ваздухоплова у пешадијским дивизијама на 101 и формирање ваздушно-јуришне дивизије са 459 ваздухоплова. На основу ових препорука најпре су, фебруара 1963. године, формирани елементи 11. ваздушно-јуришне дивизије (11th Air Assault Division). После интензивних испитивања дејства и усавршавања тих јединица и њихове опреме, јануара 1964. године формиране су две ваздушно-покретне бригаде од по три батаљона, а средином 1964. године и трећа бригада. Крајем 1964. године одржани су маневри у којима је, с једне стране, учествовала 11. ваздушно-јуришна дивизија подржана једном ваздушно-транспортном бригадом, а с друге, 82. ваздушнодесантна дивизија. На маневрима су испитане могућности дејства ваздушно-покретне дивизије у разним тактичким условима, па је у потпуности усвојен концепт ваздушне покретљивости.
На основу резултата маневара, 11. ваздушно-јуришна дивизија је 1. јула 1965. године преименована у 1. коњичку дивизију (ваздушно-покретну) – 1st Cavalry Division (Airmobile) и наредног месеца упућена у Јужни Вијетнам, где је дејствовала све до краја америчке интервенције у Вијетнаму.
Ваздушно-покретна дивизија састојала се од три пешадијске бригаде од по три батаљона, дивизијске артиљерије од три дивизиона хаубица 105 мм М-102, борбене авијацијске групе и инжињеријских, санитетских, позадинских и јединица за везу; имала је око 16000 људи, 428 хеликоптера, 6 лаких авиона, 1500 возила, 54 артиљеријска оруђа, 39 минобацача, 24 бестрзајна оруђа, 54 противоклопна оруђа и остало лако пешадијско наоружање. Целокупна опрема дивизије тежила је око 10000 тона. Формацијским хеликоптерима су се у једном лету могла пребацити два пешадијска батаљона и артиљеријски дивизион.
Већ 1965. године изводи се неколико већих ваздушнодесантних операција: 28. јуна, учествује 77 хеликоптера, и 6. јула, 103 хеликоптера. У обе операције изведено је више хеликоптерских десаната са 1949 полетања. У августу 1965. године у Вијетнаму је задејствовала комплетна 1. коњичка дивизија (ваздушно-покретна), после чега почиње серија хеликоптерских десаната мањим снагама, као и дејства наоружаних хеликоптера. Најзначајнија акција одвијала се у борбама код Плај Меса, када је 19. октобра извиђачки батаљон ове дивизије пребацио комплетну 3. ваздушно-покретну бригаду. Од тог времена извиђачки батаљон предузима операцију извиђања из ваздуха, ради откривања противника који је одступао ка шумовитим планинама Камбоџе.
Извиђачки батаљон је организовао три чете. Свака чета имала је посебан задатак. Прва је била чета лаких хеликоптера који су извиђали, друга је састављена од транспортних хеликоптера и вршила је десантирање, док је трећа имала наоружане хеликоптере који су пружали ватрену заштиту и првој и другој чети.
Том приликом пружена је први пут и ватрена заштита ноћу, а током операција 1965. године снаге ФНО погодиле су, теже или лакше оштетиле, 59 америчких хеликоптера; потпуно су уништена само 4 хеликоптера.
Почетком 1966. године америчка војска такође изводи серију хеликоптерских десаната у дејствима код Бонг Сона, јачине до батаљона. У тим акцијама приликом искрцавања људства погођено је 12 хеликоптера.
Како су настале тешкоће у вези са снабдевањем, али и одржавањем хеликоптерских јединица, као и ради боље организације садејства и извођења борбених дејстава на целокупној територији Јужног Вијетнама, све хеликоптерске јединице које су биле ван саства 1. коњичке дивизије обједињене су у оквиру 1. авијацијске бригаде. Бригада је имала 6 авијацијских батаљона и две авијацијске групе; сваки батаљон припадао је једној пешадијској дивизији (5 америчких и једна јужновијетнамска).
Значајне операције у току 1966. године изведене су у мају – Crazy Horse и у септембру – Thayer, а 1967. године у фебруару, под назовом Junction City (Град раскрсница), кад је хеликоптерским десантом образован снажан полукруг, у облику џепа, извршено преко 9700 полетања, превезено 9518 војника и дневно по 50 тона разне опреме. У марту, у операцији Лежен (Lejeune), 29 хеликоптера ЦХ-54А (CH-54A Tarhe) и 15 ЦХ-47Б чинук (CH-47B Chinook) у току два дана пребацили су 200 тона инжињеријске опреме за изградњу ПСС за транспортне авионе Ц-130. Превожење су штитили јуришни хеликоптери АХ-1Г хјуи кобра (AH-1G Huey Cobra).
Већ 22. марта 1968. године планови су направљени и операција Пегаз (Pegasus), је могла да почне. Након успешно предузете акције, већ 6. априла 1968. године 1. коњичка је деблокирала базу Ке Сан.
Ова операција је позната и као битка за Ашау долину (Ashau Valley). Самим деблокирањем базе Ке Сан битка за Ашау долину се могла наставити. До 12. априла разрађени су сви планови за борбену акцију у долини. За спровођење офанзиве одређене су 1. коњичка и јужновијетнамска 1. пешадијска дивизија. Задатак је био да се спрече северновијетнамске снаге да у демилитаризованој зони изграде своју базу. Генерал Вестморланд 14. априла наређује покретање операције Делавер (уствари ова је операција вођена у склопу операције Пегаз, те се сматра њеним саставним делом). У тој операцији учествују америчке 1. коњичка и 101. ваздушнодесантна дивизија и јужновијетнамска 1. пешадијска дивизија. Ова операција је била добро испланирана и координисана. Након успешно извршених десаната, операција отпочиње 19. априла, већ следећег дана 1. коњичка се размешта на северном делу Ашау долине. Борбени контакти с непријатељем су били све чешћи, како је 1. коњичка улазила све дубљу у долину. Већ пре подне 21. априла чета Б, 1. батаљона, 7. коњичке бригаде открива неколико северновијетнамских булдожера који су припремали терен за изградњу базе. При чему изводе неколико успелих напада, ради спречавања изградње базе за потребе ОС ДР Вијетнама. До краја априла настављена су борбена дејства ради сламања отпора непријатеља. До маја отпор непријатеља је знатно смањен, док су јединице 1. коњичке проналазиле нова склоништа намењена снагама ОС ДР Вијетнама. Операција је завршена 17. маја и то веома успешно. Непријатељ је претрпео тешке губитке у људству и материјалним средствима. Током извођења операције Пегаз бачено је преко 100000 тона бомби и испаљено преко 150000 граната из артиљеријских оруђа.
Кампања у Ашау долини, довела је до тога да су непријатељске снаге одустале од борбених дејстава у том подручју на неко време. Још једна позитивна страна те битке за америчке и јужновијетнамске снаге, је и успешно садејство и координација борбених дејстава, како америчких тако и јужновијетнамских снага. Запажени резултати постигнути су кроз тимски рад и стручност.
У мају 1970. године 1. коњичка учествује у кампањи на територији Камбоџе. Са територије Камбоџе се повлачи 29. јуна 1970. године.
Борбена дејства против Хо Ши Миновог пута изведена су у периоду од 8. фебруара до 9. априла 1971. године. Операција која је понела назив Ламсон је уједно и последња ваздушно-покретна акција већег обима и изведена је на територији Лаоса. Хеликоптерски десанти су већим делом извођени у послеподневним часовима, због метеоролошке ситуације. Операција није дала очекиване резултате.
Главнина 1. коњичке дивизије из Вијетнама је повучена 29. априла 1971. године. Као једна од две главне борбене јединице војске САД у Јужном Вијетнаму остаје 3. коњичка бригада, 1. коњичке дивизије до 29. јуна 1972. године. Из састава 7. коњичке бригаде, 1. коњичке дивизије упућен је био, као главна борбена јединица снага САД у Јужном Вијетнаму до краја августа 1972. године 1. батаљон. Након тога нити једног војника 1. коњичке дивизије (ваздушно-покретне) у Вијетнаму није било.
Што се тиче губитака у рату у Вијетнаму 1. коњичка дивизија (ваздушно-покретна) је имала: 5444 погинула и 26592 рањена војника.
За борбу против хеликоптерских десаната, снаге ФНО су предузимале мере пасивне заштите: растресит распоред и маскирање, борбу из блиског одстојања са хеликоптерима током лета или лебдења, знатно коришћење природних склоништа (која су тешко уочљива из ваздуха), копање „вучјих јама“ на местима погодним за искрцавање десанта или слетање хеликоптера или постављање мина.
За израду текста коришћена књига; Данко Боројевић, Драги Ивић, Вијетнамски рат, историјско културни аспект, 2010.