На данашњи 11. маја 2023 навршава се тачно 31 година од када је основана Војска Републике Српске, одлуком Народне скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине у Бањалуци. Постојала је од 12. маја 1992. до 1. јануара 2006, када је интегрисана у јединствене оружане снаге БиХ.
Снажна хомогенизација националних снага, која је довела до стварања оружаних формација које су биле изнедрене из појединих политичких партија није мимоишла ни Босну и Херцеговину. Почело је од “ Патриотске лиге” чија је прва бригада основана 1991. године преко “Хрватских одбрамбених снага”, Територијалне одбране БиХ која је прерасла у Армију БиХ, до Хрватског већа одбране које је било испостава Хрватске војске у деловима БиХ под контролом Хрвата.
Српске политичке странке и друге организације су током 1991. веровале у ЈНА и тек почетком 1992 године политичко вођство Срба у БиХ формира Српску Републику Босну и Херцеговину – када почиње оружани сукоб који ће трајати до краја 1995.
Током прва четири месеца су се смењивали догађаји у БиХ веома брзо.
Муслимани (Бошњаци) и Хрвати су извршили општу мобилизацију припадника својих нација у БиХ прогласом од 4. априла 1992 како би спремно дочекали независност.
Тадашње руководство БиХ није спречавало формирање разних дивљих паравојних формација. Срби су због свега тога оправдано страховали не само за свој биолошки опстанак, него и за своју територију што је довело до самоорганизовања после одлуке врха ЈНА о повлачењу из БиХ.
После масакра припадника ЈНА на Скендерији и Добровољачкој улици убрзана је одлука о повлачењу ЈНА из БИХ. У таквим условима долази до формирања Војске Републике Српске.
Пре почетка ратних дејстава на простору СФРЈ, ЈНА је располагала са три корпуса на подручију БиХ: 5. Корпус у Бањалуци, 17. Корпсу у Тузли, који је делом био распоређен и у Хрватској, као и делови 2. Корпуса са седиштем у Титограду и неке јединице Војнопоморске области.
Осим тога на територији БиХ био је већи број ремонтних завода и војних фабрика, као и војне школе ЈНА у Сарајеву и Бањалуци. После почетка сукоба ЈНА је из Словеније и Хрватске повлачила делове својих јединица.
“ 31. Корпус из Марибора, највећим делом се придодао 17. Корпусу у Тузли, а део технике се повлачи у Србију или остаје у Словенији. Љубљански 14. Корпус се највећим делом придодаје 2. Корпусу у Титограду, а још већи прилив средстава долази повлачењем снага из Хрватске, јер 13. Корпус са седиштем у Ријеци предислоцира у источну Херцеговину (где се привремено формира оперативна група Требиње-Билећа), 10. Корпус из Загреба се премешта у Бихаћ и делом у 17. Корпус, док се 9. Корпус са седиштем у Книну повлачи у западну Босну.
Стварањем ВРС делови тих корпуса прећи ће у њен састав.
Тако ће 4. Корпус ЈНА бити преформиран у Сарајевско-Романијски корпус ВРС, 5. Корпус ЈНА у 1. Крајишки корпус ВРС, 13. Корпус ЈНА оперативна група Требиње – Билећа бити преформиран у Херцеговачки корпус, док ће део 17. Корпуса ЈНА бити преформиран у Источно-босански корпус., пишу у својој књизи Војска Републике Српске двојица аутора Данко Боројевић и Драги Ивић.
Од напада почеком рата у БиХ изузети су били само гарнизони који су били на српској територији. Људство и други ресурси ЈНА као и раније у Словенији и Хрватској нашли су се у непријатељском окружењу, са циљем да се испровоцира њихово борбено деловање и тиме оправда отцепљење од СФРЈ.Отворени сукоби који су почели у Сарајеву 2. маја проширили су се на читаву БиХ. Месец дана пред формирање ВРС, дотадашњи штаб ТО БиХ мења ознаку и објављује нову са љиљанима, разрешава доташањег команданта Србина и поставља Хасана Ефендића.Народна скупштина Републике Српске на заседању у Бањалуци 12. маја 1992. доноси одлуку о формирању ВРС, као седме и последње оружане силе на простору претходне СФРЈ: За командната Главног штаба именован је генерал-потпуковник Ратко Младић (касније генерал-пуковник). ВРС је формирана од делова остатака ЈНА, постојећих једница ТО по општинама и регионима са већинским српским становништвом и одређеног броја страначких формација које су се добровољно ставиле по команду деполитизоване ВРС”, пише у књизи о настанку ВРС.
Интересантно је да дан уочи доношења одлуке о формирању ВРС, 11 маја формиран је ужи део Главног штаба будуће Војске, састава четири генерала, седам пуковника и један капетан- сва активна војна лица, већ бивше ЈНА. Та група старешина одредила је принципе (доктрину) на којима ће се заснивати ВРС.
Наведено је 10 ставки од којих су биле значајне: “
“1. Искористити све потенцијале у људству и материјално-техничким средствима, заостале ЈНА и ТО БиХ на просторима РС и учинити их окосницом будуће Војске,
2. Све паравојне формације, затечене на територији РС укључити у организацијске јединице ВРС, а оне које то одбију разбити и протерати.;
3. Постојеће кризне штабове по општинама и регионима, искључити из система командовања јединицама ВРС;
4. Искључити већ заживелу четничку стратегију ратовања, али и тежње појединих официра ка партизанском начину ратовања односно, ни четници ни партизани, већ борба за одбрану РС;
5. Не измишљати нову ратну вештину- тактику, оператику и стратегију, већ потребама ВРС прилагодити упутства и борбена правила бивше ЈНА,
6. Ратовати, искључвио у духу међународног ратног права и позитивних прописа Уједињених Нација, којим се регулишу поступци зараћених страна,
7. У ВРС имати строгу војну суборднинацију, а старешине на командне и друге дужности постављати системом “ одозго”, а не избором “ одоздо”,
8. Војска РС мора бити деполитизована као организација, а командни кадар и појединачно- подофицири, официри, генерали и цивилна лица на служби у ВРС, не могу бити чланови ни једне политичке партије,
9. Морал у ВРС градити и развијати на српској прошлости, традицији, патриотизму, свести за што се боре, вери, стручности командног кадра и броаца и осећањима праведности и хуманости у односу према рањенима, погинулим и заробљеним борцима и члановиман јихових породица,
10. Снабдевање ВРС вршити преко Владе РС, ослонцем на регионе, општине, радне организације и донаторе, а основа у снабдевању оружјем, борбеном техником и муницијом је активирање затечених капацитета војне индустрије”, пише у књизи о настанку ВРС.
Организацијско-формацијска структура ВРС одговарала је савременој војној организацији у свету, прилагођена материјалним могућностима Републике Српске, понашању непријатеља ( узвраћати на изазове) и захтевима територије. Замишљена је била као чисто одбрамбена војска, намењнеа за одбрану већ заокружених српских територија.