Пише: Данко Боројевић
Рат који је у светској војној и историјској литератури поунат као „Четврти арапско-израелски рат“, званично је отпочео 6. октобра 1973. године. Био је то шок за цео свет, који је био навикнут на чињеницу да су Израелци били до тада непобедиви. Међутим, сам почетак сукоба, као и увек демантовао је све.
ОПЕРАЦИЈА ПРЕЛАЗАК: ПРВА ФАЗА РАТА
Египћани су почели ваздушне нападе 6. октобра 1973. године око 14 часова. Више од 200 авиона је напало израелске положаје, аеродроме и радарске инсталације. У операцији „Бадр“ (операција Прелазак) египатска авијација напала је шест израелских аеродрома. Првог дана рата Египат је изгубио 16 авиона и 20 хеликоптера, мада су Египћани тврдили да су изгубили 10 авиона. Египћани су постигли изненађење.
За 50 минута, уместо планираних три часа, прешли су Канал, заузели Бар-Лев линију и уништили скоро све израелске оклопне снаге на Каналу. Захваљујући пре свега ватрогасним шмрковима, који су били одлично средство за рушење високих насипа песка, Египћани су брзо освојили утврђену Бар-Лев линију.
Пробијаћи Бар-Лев линију и заузимајући десну обалу Канала, Египћани су уништили 60% од 270 израелских тенкова који су кренули у контранапад. Египатски ловци МиГ-21 су зауставили израелски ваздушни напад оборивши 4 ловца мираж-III уз губитак једног МиГ-21. Исти дан сиријски авиони МиГ-17 су напали израелске положаје на Голанској висоравни. У нападу на Египћане 6. октобра неколико ловаца Ф-4 су напали хеликоптере Ми-8 који су превозили командосе. Пет хеликоптера Ми-8 је оборено. Током првог дана рата египатски бомбардери ТУ-16 су напали Тел Авив с ракетама АС-5 келт (AS-5 Kelt). Међутим, ракете нису погодиле циљ захваљујући израелсаким ловцима који су их оборили.
Ујутро 7. октобра РВ Израела је требало да покрене масовне ваздушне нападе, против египатске ПВО, али је то отказано због сиријског напада на јужни Голан. До вечери 7. октобра Египћани су овладали десном обалом Канала и већим делом Синајског полуострва. У тим борбама Ираел је изгубио 150 тенкова, а Египат 20 тенкова и 280 људи. Истог дана на сиријском фронту, Израел губи 36 авиона од дејстава ПВО Сирије (30 А-4 и 6 Ф-4). Губитке им је нанео РС САМ-6. Оно што је занимљиво је то да је веома мали број пилота успео да се спасе катапултирањем. У једном тренутку Израелци су губили изнад Голанске висоравни три од пет авиона, који су кретали у напад. Након што су овладали Каналом и већим делом Синаја, Египћани изненада заустављају добро координисан напад. Ова фатална египатска грешка промениће исход рата. Дана 8. октобра авиони Ф-4Е РВ Израела су напали сиријске аеродроме. Истог дана су бомбама покушали да нападну египатске понтоне на Суецком каналу. На четири МиГ-17 су дејствовали ватром.
Занимљиво је да су у прва три дана борби Израелци изгубили на десетине авиона, према неким изворима можда чак и 50, на предњој зони одбране Суецког канала. Ови
губици су били више него дупли у односу на рат из 1967. године. Због тога су шокирани Израелци у једном тренутку, престали да лете унутар 10-15 миља од Канала. Међутим,
тешко стање на фронту захтевало је крајње напоре РВ Израела, посено на критичном фронту према Сирији. Током прве недеље рата, РВ Израела изгубило је између 78-90
авиона, што је представљало знатан проценат његове оперативне снаге (претпоставка је да је то између 20-25%).
Дакле, генерал-мајор Бењамин Пелед је начелник штаба РВ Израела на састанку са Хенријем Кисинџером, навео чињеница да је после првих сукоба израелска ваздухопловство је имало 69-70 посада, што је довољно за 80-100 борбених авиона Ф-4Е Фантом-II. Пожалио се и на проблеме које су имали направљене ракетне јединице опремљене системом Куб.
Први дани ваздушне кампање били су трауматични за израелске ваздухопловне снаге. У прва три сата на јужном сектору Израелци су изгубили 14 борбених авиона.
У зору 7. октобра на фронту према Сирији пешадијски батаљон којим је командовао потпуковник Одед Ерез трпио је тешке губитке од стране сиријских снага.
Потпуковник Ерез је позвао у помоћ израелску авијацију. У првом налету изгубљена су четири авиона А-4Е Скајхок (A-4E Skyhawk) у другом налету оборена су још два Скајхока. Сиријске РЈ ПВО биле су убојите. Израелски пешадинци гледали су то у неверици и очају. С обзиром на такве губитке, Ерез више није тражио помоћ авијације.
Ваздухопловне снаге Израела покушале су истог дана спровести планирану операцију на северу сиријског фронта. Операција је постала позната као операција „Dugman“.
Међутим као и на југу истог фронта, операција је била безуспешна. Израелци у том тренутку нису располагали са информацијама о положајима ракетног система Куб. Ваздухопловству је од стране КоВ, добијало очајничке захтеве да се омогући ваздушна подршка нападнутим израелским јединицама на Голанској висоравни. Међутим, успешну подршку израелске авијације својим снагама на земљи, спречио је ефикасан одговор РЈ ПВО сиријске војске. Дејство РС Куб тих дана било је убитачно за Израелце. Израелски напади у операцији „Dugman“ имали су за резултат уништење само једне батерије Двина уз губитак од шест авиона Ф-4Е, са још десет тешко оштећених авиона.
Пропаст операције „Dugman“, назван је највећим поразом у историји РВ Израела. У таквој ситуацији подршка трупама на земљи није остварена, уз губитак поверења у
способност самог ваздухопловства у могућност остварења контроле у ваздуху. До краја 7. октобра, у 272 борбена лета изнад Голанске висоравни Израелци су изгубили
14 авиона.
Ујутро 9. октобра 1973. године амбасадор Израела у САД Симха Диниц (Simcha Dinitz) обавестио је тадашњег државног секретара САД Хенрија Кисинџера о губицима РВ Израела. Наиме, до 09:00 часова тог дана Израел је био изгубио 14 фантома-II, 28 скајхокова, три миража-III (Mirage-IIIC), четири супер мистера (Super Mystere), укупно 49 борбених авиона, као и 500 тенкова. Кисинџер, онако шокиран је на то рекао: „500 тенкова! Колико их још имате“?
За 7. октобар наводи се податак да су авиони Ф-4Е обавили 187 борбених летова, изгубили седам авиона, два су била теже оштећена а 14 лакше. За исти дан наводи се податак да су авиони А-4Е обавили 278 борбених летова, оборено је 10 авиона, четири су теже а 22 лакше оштећена.
У првим данима рата, Израелци су у просеку губили један од шест авиона скајхок и један од четири авиона фантом. Амерички извештаји забележили су податак, да су Израелци дочекали 6. октобар са 86 авиона Ф-4Е у оперативном стању. До 15. октобра кад су Израелу пристигле прве замене за авионе, оперативно је било свега 59 авиона Ф-4Е, што је било нешто више од 31% оперативности за десет дана рата.
Прва три дана рата за Израел су били најтежи, пошто су Египћани из само њима познатих разлога до тада веома успешну операцију зауставили и прешли у одбрану на
достигнутим линијама. Израел је добио могућност да се прво обрачуна са Сиријом.
Ефикасност РС Куб, приморала је Израелце на импровизацију, која је истовремено била и скупа. Израелска авијација користила је различите поступке ради смањења ефикасности РС Куб. Тако су осматрачи на земљи и хеликоптери пратили тренутак кад ће ракете бити лансиране, те су онда обавештавали пилоте авиона да напусте зону
лансирања. Осим тога на батерије Куб вршен је директан напад авијације. Прво су авиони долазили до зоне уништења на већој висини, затим би прелазили на екстремно низак профил лета пратећи конфигурацију терена, тако би долазили у мртви угао лансирања ракета Куб. Онда би искакали на већу висину и одбацивали бомбе или лансирали ракете. За овај маневар, било је неопходно знати где су ватрени положаји батерија Куб. Будући да арапске посаде углавном нису мењале ватрене положаје, то за Израелце није био проблем да знају где се они налазе. Ове очајничке мере су биле импровизације за очајничку ситуацију. Такође су Израелци, лансирали током тих дејстава и одређен број противврадарских ракета Шрајк (Shrike).
Четвртог дана рата, Израелци су се окренули вођењу ваздушног рата и донекле копненим операцијама како би арапске снаге извукли испред кишобрана ПВО ракета. Концентришући се прво на Сиријце, они су уништили половину њихове ПВО на фронту. Израелцима на руку је ишло и то што су Сиријци испалили готово све своје Куб ракете. Такође им се приписује и уништење оперативног центра ПВО Сирије, што је озбиљно угрозило ефикасан рад система ПВО. Убрзо су Сиријци избачени из рата.
ОПЕРАЦИЈА НИКЛ ГРАС: ДРУГА ФАЗА РАТА
Под притиском САД и СССР проглашава се привремени прекид ватре на копну 12. октобра, што Израелу омогућује да заврши мобилизацију својих резервних снага.
Ваздушним лифтом који су организовале САД за Израел и СССР за арапске савезнике уз снабдевање и с мора који је почео 10. октобра, сукобљене стране су добиле велику количину ратног материјала. Совјети су Египту и Сирији испоручили 1200 тенкова, 300 авиона МиГ-21 и залихе муниције укупне тонаже 48000 тона (Египат је примио 33000 тона а Сирија 15000 тона).
По наређењу председника САД Никсона, почиње операција снабдевања Израела војним материјалом из арсенала америчких оружаних снага. Операција је добила кодни назив „Никл грас“ (Nickel Grass). Операцију су извршавали амерички транспортни авиони Ц-141 и нови Ц-5. Прелет је вршен до Португала, где су се авиони пунили горивом и онда летели до Израела. Током извођења те операције Израел је добио једномесечну залиху војног материјала од 27900 тона муниције и 56 авиона. Авиони Ф-4Е њих око 36 су били из инвентара РВ САД и то из 4. тактичког борбеног сквадрона и 401. тактичког борбеног сквадрона РВ САД. Затим су добили и 20 авиона А-4 скајхок (тип авиона који је имао највеће дотадашње губитке у борбеним акцијама). Док је на носачима авиона из састава РМ САД чекало још 40 А-4 за случај потребе.
Током лета совјетских и америчких транспортних авиона, рута се преклапала, те је често долазило до блиских сусрета транспортних авиона великих сила. Међутим, постојао је прећутни „џентлменски“ споразум о прелету између Совјета и Американаца. По сретању, авиони би само настављали даље ка свом циљу.
Захваљујући ваздушном лифту и завршеној мобилизацији Израел је спасен. Дана 13. октобра један Ф-4 је тешко оштећен од дејстава ПАА, током напада на аеродром у Дамаску. При повратку авион се запалио, а посада се катапултирала. До 14. октобра Израелци су вратили све територије које су изгубиле на фронту са Сиријом и продрли су двадесетак километара дубоко у сиријску територију, чиме је Сирија избачена из рата. Напади на сиријске аеродроме престају 14. октобра, док су на египатске још трајали.
Да би омогућили спровођење плана својим ОМЈ чији је задатак био да сломе оклопни клин египатске армије, и да иницијативу на копненом делу ратишта преузму израелске снаге, авијација Израела ће 14. октобра у послеподневним часовима извести напад код Ел Мансоура.
Ваздушна битка код Ел Мансоура је једна од највећих битака у ваздуху током Јом Кипурског рата. Битка се одиграла изнад града Ел Мансоура у близини делте реке Нила, на чијем је оближњем аеродрому базирао 104. ваздухопловни пук РВ Египта, који је током целог тока рата представљао ударну песницу ловачке авијације Египта у сукобу са ловцима РВ Израела. Задатак РВ Израела је био уништити 104. ваздухопловни пук и преузети потпуну контролу ваздушног простора, при чему је требало спречити исти да пружи ловачку заштиту египатским оклопним јединицама, које су истог дана кренуле у општи напад на израелске оклопне јединице.
Поред 16 ловаца МиГ-21 који су управо полетели у другом таласу, као испомоћ ловачким снагама који су у том тренутку водили борбу изнад Ел Мансоура, из базе Танта полетело је 8 ловаца МиГ-21. Ловци МиГ-21 су пресрели израелску формацију, десетак километара северно од Ел Мансоура. У 15 часова и 38 минута египатске радарске инсталације су откриле другу групу израелских авиона. Та група од 16 авиона долазила је преко Медитерана у бришућем лету, на њу је из базе Ебу Хамад послато 8 ловаца МиГ-21. Почела је огорчена ваздушна борба.
У једном тренутку у ваздушним дуелима било је укључено 64 ловца МиГ-21 и око 120 израелских авиона Ф-4 и А-4. Неколико израелских авиона успело је да стигне до аеродрома и да га бомбардује. У 15 часова и 52 минута радари откривају нови талас од 60 израелских авиона. Задатак овог таласа израелских авиона био је да нападне циљеве које нису уништила претходна два нападачка таласа. Према тој групи је полетело 8 ловаца МиГ-21, 102. ваздухопловног пука из базе Инсхас у близини Каира ради пресретања овог последњег таласа. Након што у потпуности нису постигли свој циљ уништење ваздухопловне базе код Ел Мансоура, израелски авиони су се почели извлачити из борбе.
Последњи израелски авиони напустили су овај простор у 16 часова и 08 минута. Ова ваздушна борба трајала је 53 минута, Израел је изгубио 17 авиона а Египат 7 авиона. Иако израелски авиони нису у потпуности остварили задати задатак, ипак су постигли други важнији циљ, омогућили су израелским оклопним јединицама победу у тенковској бици која се водила у истом тренутку када и ваздушна битка код Ел Мансоура.
Након што је Сирија избачена из рата, Израелци почињу да смишљају начин да униште јаке египатске оклопне снаге на Синају. Будући да су Египћани из непознатих разлога још 9. октобра зауставили свој муњевити продор, Израелци су имали времена да избаце Сирију из рата и да смисле клопку за египатске тенкове.
Египћани су своје оклопне снаге извукли испод ПВО кишобрана и без заштите ловачких авиона послали у напад на израелски оклопни батаљон. У циљу продора кроз израелску одбрану и запоседање превоја Митла, Гида и Камфија, Египћани изводе напад само с тенковима.
Израелци су им припремили динамичну заседу, састављену од три елемента. Прва два су чинили тенкови, а трећи хеликоптери и борбени авиони. Када је маса с више од 1000 египатских тенкова кренула у напад, супротставио им се израелски оклопни батаљон који се повлачио под борбом. У том тренутку активиран је механизам постављене клопке. Израелски тенкови који су били постављени бочно, засули су Египћане убитачном ватром тенковских топова с блиских одстојања, наносећи им огромне губитке.
Истовремено су дејствовали и хеликоптери с противоклопним ракетама тоу (TOW). Изнад њих у напад су кренули и авиони Ф-4Е и А-4Ф уништавајући египатске тенкове касетним бомбама и вођеним ракетама В-З АГМ-65А мејверик (AGM-65A Maverick). На земљи је настао пакао. У овој највећој тенковској бици од Другог светског рата, Израел је египатским тенковима супротставио 750 својих тенкова. Израелски авиони, хеликоптери и тенкови су уништили 250 египатских тенкова уз губитак 25 својих тенкова.
Ово је успело захваљујући, пре свега добро смишљеном плану и извлачењу египатских тенкова испод ПВО кишобрана САМ ракета. Будући да Египћани нису могли да дејствују са РС ПВО САМ против израелских авиона, ови су без проблема успешно пружили ваздушну подршку својим тенковима.
Ова битка је означила прекретницу у рату и почетак краја за египатску иницијативу у рату. Иницијатива прелази у руке Израелаца.
Дана 15. октобра авиони Ф-4 су напали египатске авионе МиГ-21. У тој ваздушној борби један Ф-4 је оборен а други оштећен. У наредна три дана, током израелских напада на египатске САМ ракете три авиона Ф-4 бивају оборена а четири теже оштећана. Дана 18. октобра, четири сиријска ловца МиГ-17 обарају израелски ловци фантом-II користећи нове ракете шафрир (Shafrir). Два дана после, неколико ловаца Ф-4 бивају оборени египатским ракетама САМ. До средине октобра, 37 авиона Ф-4 је изгубљено већином од дејстава САМ ракета и ПАА. Додатних 6 је тешко оштећено тако да су морали бити отписани. РВ Израела је изгубило и 53 авиона А-4 скајхок. Губици скајхок авиона су делимично надокнађени из америчке помоћи.
Израелски генерал Ариел Шарон је још 12. октобра захтевао да му се омогући напад на Египћане и форсирање Суецког канала. Тај захтев ће му бити одобрен 15. октобра. Исте вечери израелске оклопно-механизоване јединице под његовом командом, искористиле су слабо брањени простор између 2. и 3. египатске армије на подручју Горских језера на Синајском полуострву и ушле су дубоко на територију коју су бранили Египћани. У тој операцији Израелци су окружили 3. египатску армији и оставили је на милост и немилост РВ Израела. А потом прелазе преко Суецког канала.
На заседању УН 24. октобра усвојена је резолуција број 339, с позивом свим сукобљеним странама за прекид рата. Рат је завршен израелском победом 26. октобра 1973. године.
ГУБИЦИ СУКОБЉЕНИХ СТРАНА У АВИЈАЦИЈИ
За разлику од претходног Јунског рата 1967. године, овај рат што се тиче губитака на обе стране имао је веће последице. Поред великих губитака у копненим снагама и ваздухопловне снаге сукобљених страна су претрпеле тешке губитка.
Сирија је изгубила 135 авиона и 13 хеликоптера. Ирачани су изгубили 21 авион хантер и МиГ-21. Алжирци су изгубили један МиГ-17, који је оборен у ваздушним борбама са израелским Ф-4. Либијци су изгубили четири своја авиона мираж-V, мада никада нису признали те губитке. Египћани су прошли најгоре јер су имали и најбројније ваздухопловство. Изгубили су 235 авиона и 42 хеликоптера.
Према званичним подацима Израел је изгубио 105 авиона (од тога 43 ловца Ф-4 и 53 јуришника А-4) и 5 хеликоптера. Међутим, према информацијам из руских извора, каже се да је у рату била успешнија арапска авијација. Наиме, у 120 борби у ваздуху колико је водила египатска ловачка авијација против израелске, Египћани су наводно оборили 76 израелских авиона, а изгубили су 54 ловца, остваривши однос губитака 1,4:1. Сиријски ловачки авиони су били наводно успешнији, јер су у 150 борби оборили 103 израелска авиона, а изгубили 52. Према западним изворима Израел је изгубио између 114 (15 у ваздушним дуелима и 99 оборених од ПВО) и 180 авиона.
Израелци своје најтеже губитке приписују комбинацији РС Куб, СПАТ Шиљка и ЛПРС Стрела-2. Тако они наводе да је од укупно 170 авиона А-4Е оборено овом комбинацијом 53 авиона а од 177 авиона Ф-4Е њих 33. Изражено у процентима ова комбинација оборила је 31% авиона А-4Е и 19% авиона Ф-4Е, не рачунајући у те губитке и део авиона који је отписан због нерентабилности оправке услед тежине оштећења. Директно је у борбама оборено 115 авиона РВ Израела. Системима ПВО приписује се обарање 100 авиона а ловцима 15. Ако се узме у обзир да су само Шиљка, Стрела-2 и Куб оборили 88 авиона а остала средства свега 12, јасно је зашто Куб постао опсесија Израелаца после рата.
ПОУКЕ РАТА
Ако се сагледају два рата, Јунски рат 1967. и Октобарски рат 1973. године видеће се да су Египат и Сирија уложили доста припреме за почетни успех у Октобарском рату.
Међутим, и поред огромне материјалне подршке Совјетског Савеза, почетни успех арапских снага у рату 1973. године није крунисан успешним арапским завршетком рата. Очигледно је било да и Египат и Сирија нису били спремни још за рат, те је због лоших процена и брзоплетости рат завршен израелским тријумфом.
С друге стране, Јунски рат је Израелцима донео војну супериорност и погрешно уљуљкивање у своју војну моћ. Иако је Шестодневни рат у потпуности војни тријумф Израела, за Јом Кипурски рат то се не може рећи.
Боље је рећи да је успех пре свега Египта рушење „Мита о непобедивости Израела“.
Ипак Израел је успео да се успешно супротстави нападу и да иницијативу из руку Египћана преотме. Главну улогу у преузимању иницијативе одиграла је израелска авијација.
Наиме, дејства израелске ловачке авијације карактерисала су се углавном, у формирању и употреби ударних група ловачких авиона које су изводиле изнанадан напад одоздо нагоре. Затим, дејством из заседе у ваздуху, иза природних маски, у близини борбеног додира. Ради стварања услова који гарантују успех у борби, примењивали су демонстративна дејства и примењивали су тактику лансирања вођених ракета у сусретним курсевима ради разбијања борбеног поретка противникових авиона.
У Октобарском рату амерички транспортни авиони Ц-5 и Ц-141 испоручили су Израелу за 33 дана (укупно 815 летова) више од 27 хиљада тона војног материјала од виталног значаја. Први брод стигао је са много већим теретом, али је до тада рат већ био завршен.
Такође је и СССР помагао својим савезницима војним материјалом.
Рат 1973. године није уопште одговарао ни САД ни Совјетском Савезу, па су велике силе вршиле координисани притисак на сукобљене стране да се рат заврши. Премијер Израела Голда Меир 1974. године подноси оставку, док се Египат окреће САД. Оно што уопште није могао постићи ратом, Египат постиже Кемпдејвидским споразумом марта 1979. године. Овим споразумом Египат је дипломатски признао постојање државе Израел, за узврат Израел је Египту вратио Синајско полуострво.
Након тога у сукобу са Израелом остају Сирија и ПЛО (Палестинска ослободилачка организација). Због отворених претњи са територије Либана, Израел 6. јуна 1982. године покреће операцију „Мир за Галилеју“, у којој ће у потпуности деградирати ваздухопловне и снаге ПВО Сирије. Сценарио по којем је вођена ова операција скоро у свему одступа од уобичајених метода и с тог становишта представљала је прворазредно изненађење за тадашње источне и западне војне стручњаке.
Моћно израелско ваздухопловство и данас господари над простором Блиског истока, спремно да у сваком тренутку покаже своје опасне зубе змије отровнице.
Крај
За израду чланка коришћен текст у рукопису, Данко Боројевић, Драги Ивић, Рај и пакао обећане земље, 2010. године.
Данко Боројевић, Драги Ивић, Ратна крила Мојсијевих синова, 2010. године.
Генералштаб ЈНА I управа, интерно, Четврти арапско-израелски рат Октобар 1973, Војна штампарија, Београд, 1974.
Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Зоран Вукосављевић, Небески штит са земље, самоходни ракетни систем 2К12 Куб-М/Квадрат, Рума, 2020.