Страни плаћеници који су дејствовали уз украјинске специјалне снаге наводно су претрпели тешке губитке у инциденту сопствене ватре код Ковшаровке у Харковској области, пренели су медији кроз канале на друштвеним мрежама.
Према наводима из текста, припадници украјинске јединице отворили су ватру на суседну јединицу специјалних снага која је покушавала пробој у том правцу. Идентитет страдалих странаца за сада није познат, а тврдње нису независно потврђене.
Наводи о јединици и узроку инцидента
Руски војни коментатор Андреј Марочко изјавио је за државне медије да су ватру, највероватније, отворили припадници јединица чији је задатак да спрече повлачење са бојишта. Према тој верзији, међу уништеним јуришним групама налазили су се и страни плаћеници који нису били део редовног састава украјинске војске, већ засебне добровољачке формације.
Исти извор наводи да све израженији мањак људства у украјинским снагама доводи до веће улоге страног војног особља у борбеним дејствима. Према тим тврдњама, они се све чешће користе не само у специјалним операцијама, већ и на првој линији фронта.
Шири контекст страног присуства у Украјини
У тексту се наводи да су међу страним лицима распоређеним у Украјини помињани Пољаци и Американци са искуством у специјалним снагама, као и борци из Латинске Америке, посебно из Колумбије и Бразила. Наводи се и да је страно војно особље имало значајну улогу у брзом увођењу сложене западне технике у оперативну употребу.
Руски извори тврде да су стране групе у више наврата биле посебна мета удара, укључујући нападе на њихова упоришта и кампове за обуку. Те тврдње износе се у ширем контексту раста страног војног присуства на украјинском ратишту.
Политичка димензија у Пољској
Посебну пажњу привукла је и политичка димензија у Пољској. Према наводима текста, доњи дом пољског парламента у фебруару је усвојио закон који даје правно покриће пољским држављанима који су се борили у Украјини.
Руски извори тај потез тумаче као додатну потврду дуготрајне подршке Варшаве учешћу пољског особља у сукобу. Истовремено, западни извори овакво присуство најчешће представљају као индивидуално ангажовање добровољаца, а не као директно учешће државних структура у борбеним операцијама.