Руске снаге почеле су да користе нову аутономну верзију ударног дрона Молнија у Украјини. Реч је о јефтином беспилотном авиону са фиксним крилима, прилагођеном за напад без класичне антене за даљинско управљање, пошто је та веза била главна слаба тачка ранијих варијанти.
Нова верзија уочена је после удара на украјински објекат, где је пронађен дрон без уобичајене антене за контролу оператера. Према доступним подацима, летелица је имала само камеру и рачунар, што указује на другачији профил напада и мању зависност од навођења у реалном времену.
Мања зависност од радио-везе
Основна Молнија већ је представљала проблем јер је једноставна, јефтина и погодна за масовну употребу. Може да лети даље од многих краткодометних ФПВ квадрокоптера и да носи експлозивно пуњење до украјинских положаја, возила и циљева у позадини.
Њена слаба тачка била је контролна веза. Ако украјинске јединице за електронско ратовање прекину ту везу или омету видео-пренос, напад може да пропадне. Код нове варијанте, без видљиве контролне антене, камера и рачунар највероватније служе за навигацију, тражење циља и завршну фазу удара.
Појачана употреба на југу
Постоје извештаји о појачаној употреби нове варијанте Молније у јужној Украјини, посебно у Запорошкој области. Тај правац је логичан за овакву летелицу због отвореног терена, дужих прилаза и густог окружења електронског ратовања, где дронови који зависе од стабилне радио-везе теже опстају.
Украјина је већ увела сличан приступ са аутономним ударним дроном Хорнет, што показује да обе стране иду ка јефтиним летелицама са рачунарски потпомогнутим навођењем. Ако Молнија у завршној фази сама препознаје зону циља или захвати објекат, украјински ометачи губе један од најједноставнијих начина да зауставе напад.