Украјина је изненада у ноћи између уторка и среде 16. на 17. април извела масовни ракетни напад на војни аеродром Џанкоје на југу Крима који је важно војно упориште с обзиром да се у њему налази хеликоптерски пук са летлеицама Ка-52, као и ПВО систем С-400.
Судећи како руски доброоваештени Телеграм канали наводе напад је изведен из самоходних вишецевних лансера ХИМАРС Х-142 и МЛРС М-270.
Наводне претпоставке указују да је напад највероватније изведен из Херсонске области, односно дела код контролом Украјине и да су била два таласа напада тактичким балистичким пројектилима АТАЦМС.
Који тип ракете АТАЦМС су украјинци употребили за сада није познато према руским наводима једна верзија МГМ-140А домета 165 км и највероватније МГМ-140Б домета 300 км са касетном бојевом главом која је недавно упркос званичним тврдњама да нису стигле преко Жешова испоручена Украјини.
На то указује да серију експлозија, као и анализа нападнуте зоне где је било локације на којима су се налазиле летелице и системи ПВО.
Развој ракете МГМ 140 АТАЦМС Блоцк И завршена је у децембру 1989 године, после 25 опитних лансирања после чега је ракета ушла у оперативну употребу почетком 1991. године. Ракета је јако брзо била употребљена у операцији Пустињска олуја. Том приликом из М 270 испаљено је 30 ракета АТАЦМС Блоцк И на ракетне положаје логистичке базе.
Ова ракета је уведена у оперативну употребу 1989. године и намењена је за уништавање такозваних „меких“ циљева на удаљеностима од 25 до 165 км. У групу тих циљева сврставају се ПВО јединице, командна места, ракете земља-земља, земља -ваздух и земља-море, логиситчке базе, хеликоптерске базе, штабови и стајанке. Ради се о полубалистичкој ракети великих могућности у погледу реаговања и намењена је за дејства у свим временским условима.
Ова ракета носи 950 АПА пројектила М-74 (субпројектила за дејство по живој сили и материјалним средствима. Код ове верзије ракете постоје три могућности избијања субпројектила и могућност лансирања изван осе. Једно пуњење лансера има две ракете и свака ракета може да буде испаљена у размаку од 20 секунди на различите циљеве. Иначе код лакше верзије лансера М-270 познатог и као ХИМАРС Х-142 поставља се само контејнер са једном ракетом. Украјина тренутно у свом наоружању има оба лнасера са превагом према Химарсу.
Наводно постоји и тврдња о постојању ракете МГМ-140Б домета 300 км која је скоро пребачена у Украјину и дата војсци за кориштење са касетном бојевом главом.
Иначе о томе је крајем фебруара месеца 2024 говорио саветник за националну безбедност Џон Кирби који је јавно саопштио да Сједињене Америчке Државе раде на томе да су у Украјину пошаљу тактичке балистичке ракете АТАЦМС домета 300.
Блок ИИ је адаптација ракете Блок И са модификацијама и предностима које омогућава субмуниција БАТ. За циљ дејства ракете одређују се концентрисане оклопне јединице у покрету величине једног батаљона. Ослобођени БАТ субпројектили могу самостачлно да претражују простор и уништавају оклопне циљеве у покрету. За откривање користи акустичне и инфрацрвене сензоре. Субмуниција БАТ П31И омогућава гађање топлих и хладних, покретних и непокретних циљева, укњучујући и лансере ракета земља-земља.
БАТ субмуниција састоји се од следећих елемената ИЦ или ИЦ/ММW трагача, склопа за регулацију напајања, инцерцијалне мерне јединице, централне електронске једнице, акумулатора, бојне главе, термичке батерије и тела са крилима на којима су смештени акустички сензори.
БАТ субмуниција користи пасивне ИЦ и акустичке сензоре за тражење, напад и погодак покретних оклпних циљева. БАТ је аеродинамичка стабилна јединица без погодна дуга 91 цм и тежине 20 кг, пречина 14 цм са сколољеним и 91 са раширеним крилима. Када се 13 БАТ пројектилаизбаце из ракете носача отврају се крила, на чијим врховима се налазе акустички сензори, који откривају звучни отисак кретања возила, пројектили јуре према заједничком циљу, а онда сваки БАТ својим ИЦ сензором захваћа одређени циљ. Када дође до захватања БАТ субуниција тандем кумулативнабојева глава напада циљ одзго.
Оно што је предмет сумњи јесте бројка од 12 пројектила и то 7 у првом и 5 у другом таласу као и домет.
Наравно као и свих претходних напада на Крим изнад Црно мора и близи појавила се извиђачка беспилотна летелица РQ-4 Глобалхаwк, која је регистрована у патролном лету јужно од полуострва, после чега је уследио удар.
Због украјнског ракетног напада на разговор у ФСБ приведено је неколико особа које су качиле снимке на интернет.
Такође верује се и да је ракетни напад увод у серију масовних напада на Крим, као центар гравитације руске борбе у Украјини. Посредни задатак серије масовних ракетних напада је наношење максималне штете авијацијским ПВО снагама, које би требало изнурити максимално после чега би уследио масовни напад на Крим и уништење Кримског моста као симбола Русије и везе тог послуострва са копненим делом.