Амерички председник Џо Бајден преломио је на самиту Г-7 који се одржава у Хирошими у Јапану и донео одлуку да САД дају зелено светло европским савезницима, да могу да започну обуку пилота, са чиме се створио и простор за испоруку борбених авиона Ф-16.
Ф-16 се сматра једним од најбројнијих авиона које чланице НАТО почели су да повлаче после пријема првих ловаца пете генерације Ф-35. С друге стране поједине чланице попут Чешке, Словачке и Бугарске су пред испоруком борбених авиона верзије Ф-16В.
Које верзије Ф-16 би Украјина могла да добије за сад није познато, највероватније је у питању МЛ који поседују Холандија и Белгија.
Овде ћемо укратко приказати борбени авион Ф-16
Корени развоја овог борбеног авиона сежу у 1972 када је америчкој ваздухопловној индустрији био издат захтев да се направи дневни ловац брзине до 1,6 маха, тежине 9 тона и за употребу на висинама на 12.000 м. По својим перформансама требало је да надмаши тада најбројнији совјетски ловац МиГ-21. Прототип су направиле две компаније Нотроп Грамен и Дженерал Дајнамикс који су добили уговоре за изградњу два прототипа YF-16 i YF-17.
YF-16 је једномоторац, док је YF-17 био двомоторац. Први је користио мотор PW-100 i GEYJ101. За победника је изабран мотор PW-100 па самим тим и прототип YF-16. Први примерак из фабрике изашао је 13. децембра 1973 одакле је пребачен у базу Едвард где су почела испитивања. Први предсеријски једносед изашао је из фабрике 1976, а двосед децембра 1977. Ф-16 уведен је у оперативну употребу 1980. године и добио је назив Fighting Falcon (Борбени соко). Авион је убрзо победио на конкрусу за новог европског ловца . Чланице НАТО одлучиле су да набаве Ф-16 биле су то Данска, Норвешка, Холандија, Белгија које су заменили постојеће ловце Ф-5 и Ф-104 Старфајтер. Бројка испоручених авиона била је тада импресивна 116 за Белгију, 58 за Данску, 102 за Холандију и 72 за Норвешку. Фабрике за израду ловаца направљене су у Белгији и Холандији, а касније и у Турској средином 1990 тих који су највећи корисници ових авиона.
Ф-16 је био први ловац који је добио електричне команде лета, са одличним маневарским карактеристикама који је могао да издржи висока оптрећења до 9Г. Ф-16 био је први борбени авион на коме је примењен систем HOTAS- што значи да су на палицу постављене све битне команде, а пилот не мора да подиже руке са ових команди.
Прве верзије имале А/Б имале су црно бели екран приказивач информација, док су су верзије Е/Ф добили су приказивач у боји. Прве верзије су имале радар AN-APG 66 који је интегрисан у систем за управљање ватром, који открива непријатељске летелие на даљинама до 90 км. Новењ верзије радара омогућиле су употребу ракета ваздух-ваздух активно вођених АИМ-120. Верзије Ц/Д добиле су радар AN-APG 68, верзије Е/Ф добиле су рада AN-APG/80 са активним електронским скенирањем.
Авиони Ф-16 разликују се по пакетима модернизације који су названи Блокови 25,30,32,40,42, 50,52,60 и 70. Направљено је 4.500 летелица. САД набавиле су 2.216 авиона.
Наоружање се качи на 11 подвесних тачака носивости до 6.800 кг. Ф-16 чини топ м61А1 калибра 20 мм са бојевим комплетом 511 граната. Од ракетног наоружања ту су ракете АИМ-7, АИМ-9, ИРИС-Т, АИМ-120 АМРААМ, ТВ вођене ракаете АГМ-65 Меверик, противрадарске АГМ-88 ХАРМ, АГМ-84 Харпун, АГМ-119. Од авио бомби ту су серије МК 82,83,84, нукерларна авио бомба Б-61, касетне авио бомбе ЦБУ-87,89,105, ГПС вођене авио бомбе ЈАДАМ, крстарећи контејнери АГМ-154.