ОВАКО ЈЕ НЕКАДА ИЗГЛЕДАЛА ОБУКА СПЕЦИЈАЛАЦА КОБРИ, ПАДОБРАНАЦА 63. ПАДОБРАНСКЕ И 72. СПЕЦИЈАЛНЕ БРИГАДЕ! ВИДЕО

Фото: Принтскрин Јутјуб

Бити припадник Специјалних снага Војске Србије, али и Војски Србије и Црне Горе, Југославије, а посебно ЈНА када су се корени онога што данас имамо тек формирали била је ствар престижа. Увек су за специјалце ишли најстабилнији, најизджљивији и најбољи који су смели да иду даље и кад тело каже доста.

Потреба за припадницима специјалних снага је велика, јер њихови припадници су стално на тесту издржљивости, али и екстремним психичким напрезањима.

После преформирања ЈНА у Војску Југославије 1993. године јавила се потрерба да специјалне једнице буду под једном командом. У оквиру реорганизације Југословенске Армије у Војску Југославије 1992-1993 године формиран је био и Корпус Сепцијалних снага Војске Југославије.

У сатаву Корпуса специјалних снага Војске Југославије биле су следеће једнице: 1. оклопна бригада носилац ударне моћи Корпуса специјалних снага. у свом наоружању је имала тенкове Т-72 и М-84, Гардијска бригада и у оквиру ње противтерористички одред „Кобре“, 63. падобранска, 72 специјална бригада и у њеном саставу посебна антитерористичка група названа „Соколови“ , која је формирана 1992. године и намењна за најтеже задатке борба против терориста и ослобађање талаца из авиона, зграда, и других објеката.

Војна емисија Дозволите, тада је посетила Корпус специјалних снага на чијем челу је био на жалост сада покојни генерал Љубиша Стојимировић који је командовао овим Корпусом чије је бројно стање било много веће него што је данашања Специјална бригада. Иначе бројно стање тадашње Војске Југославије било је око 170.000 војника, које је после Дејтона смањено на 145.000 припадника.

Док су припадници Противтерористичког одреда Кобре били искључиво професионални припадници Војске Југославије, припадници 63. падобранске бригаде били су мешовитог састава, као и припадници 72 специјалне бригаде који су попуњавани професионалним припадницима, али и војницима на одслужењу редовног војног рока.

Кандидати који су желели да постану специјални Војске Југославије тада су морали да прођу строги селекциони курс, што је вођено уствари као пробни рад од три месеца. У селекцији су се пролазили детањни медицински прегледи, психолошки тестови, детаљна провера психофизички способности, а неопходна су била и општа војна знања. Комплексни програм обуке трајао је две године заснован је био на искуству најпознатијих специјалних јединица обогаћен сопственим сазнањима и прилагођен нашим условима. После основне обуке за специјалност која траје осам месеци, кандидати пролазе специјалистичке курсеве падобранство, скијање, пливање, роњење, преживљавање у природи, борилачке вештине, руковање експлозивом и санитетску обуку. Посебно се изводи тактика специјални дејстава и брзих препада, рушење објеката и провлачење иза непријатељских положаја.