ОБОРЕНА ЈОШ ЈЕДНА РУСКА ЛЕТЕЋА РАДАРСКА СТАНИЦА А-50У! АВИОН ПАО У КРАСНОДАРСКОМ КРАЈУ. ВИДЕО

петак, 23. фебруар 2024. | 19:26
Shutterstock/Zhorov Igor

Андреј Млакар

Руски Телеграм канали под ознаком ХИТНО објавили су вест да је летећа радарска станица Беријев А-50 У оборена.

Како се наводи у питању је наводно била пријатељска ватра, а на авион је лансирана ПВО ракета из околине Маријупоља.

Авион А-50У је наводно пао Краснодарском крају.

До обарања је дошло над Азовским морем када је испањено некилоко ПВО ракета на саму радарску станицу од којих је један пројектил погодио летелицу.

Руска војска још увек није изадала званичну информацију и потврдила обарање, али јесте украјинска страна, односно њихова војна обавештајна агенција.

Подсетимо, пре нешто више од месец дана 14. јануара 2024. године Русија је изгубила први авион летећу радарску станицу А-50 изнад Азовског мора када га је погодила ПВО ракета. Том приликом други авион ИЛ-22 М.

А-50 РУСКИ ЛЕТЕЋИ РАДАР: АВАКС СА ИСТОЧНЕ СТРАНЕ ГВOЗДЕНЕ ЗАВЕСЕ! ВИДЕО

А-50 У

Програм надоградње А-50 у А-50 У најављен је био 1995. али због економске кризе у земљи радови на пројекту започели су 2008. године у фабрици Бериев Аирцрафт у Таганрогу у Ростовској области. Ваздушно космичке снаге прве припремерак модернизованих А-50У добили су 2011. године а још два други и трећи авион 2014. године, док је четврти примерак предат био 2017. Уградња савремене електорнске опреме смањила је укупну тежину авиона, а чиме је остварена опција за ношење додтане количине горива, са чиме је практично прдужен и долет летелице. Преформансе слетања и полетања остали су практично исти. Од електронске опреме летелица је добила сателитски навигавиони систем. Додста је урађено на комфору посаде, уграђени су тоалети и нске бар. Посаду осим пилота, копилота и навигатора чини 5 до 10 оператера и специјалиста за рано откривање и упозоравање.

Авион А-50 у верзији У има дужину 46,5 м, распон крила 50,5 м, виисна 14,7 м и површину крила од 300 метара квадратних. Авион је опремљен радиотехнићким системом Шмељ ИИ који нудси напредне могужности за октирвање копнених циљева ниског радарског одраза.

Систем има радио домет од 2.000 км у високоферквентном ХФ обуму и 400 км у обиму ултра-високих фреквенција УХФ. Систем Шмељ 2 може испотовремно да прати 300 циљева и да усмерава пресретаче на 40 циљева. А-50 У може да се користи за различиту палету мисија укључујући откривање, индентификацију и праћење циљева противниха у ваздуху и на копну.

Надограђња оукључује радарски систем дигитализовани компјутерски систем, ИФФ, систем команде управљање и навођења, радио комуникационе системе. Систем користи и онове побољшане алгоритме.

Сва алектронска опрема има непредне методе уградње и склапања уређаја што омогућује минималну потрошњу енергије, величине и тежине опреме, као и повећану поузданост, операторске конзоле имају елике екране са течиним кристалима, који омогућују високу резолуцију и замењује старе екаране који су имали каотдну цев у старијим верзијама А-50. А-50У такође има систем за самоодбрану који садржи активне и пасивне електронске противмере и радарске рефлекторе.

Систем за самоодбрану штити авион од долазежих вођених и невођених пројектила. Авион А-50У покрећу четири турбовентилаторска мотора Соловјев Д-30КП. који омогућавају авиону да лети максималном брзином од 800 км/х и постигне максимални долет до 9.000 км. Авион има максималну тежину при полетању (МТОВ) од 190 тона и максималну издржљивост лета од приближно 11 сати.

Укупно, од 2021. године, руске трупе су биле наоружане са седам авиона А-50У са знатно лакшим радио-техничким комплексом са побољшаним карактеристикама. А-50У је у стању да детектује различите типове копнених и ваздушних циљева на удаљеностима до 300 и 650 км и обезбеђује континуирано праћење до 300 различитих циљева, усмеравајући на њих борбене авионе.

Борбено ангажовање А-50

Прво борбено ангажовање ове летелице било је у време Совјетског Савеза. Ови авиони летели су изнад Крима и уз границу са Турском и Ираном одакле су пртаили полетања савезнички авиона из турских авио база у нападу на Ирак за време операције Пустињска Олуја, као и о раду ирачке ПВО. Западни аналитичари су сумљали да ови авиони су радили за Ирачне и достављали им податке о ситуацији у ваздушном простору, али то су остале сумње и нагађања. Кориштени су били и у Првом Чечнском рату као осматрачке станице у случају да чеченски пиоти са школско борбеним јуришницима покушаја напад у дубину Русије, а један А-50 учествовао у ликвидацији чеченског лидера Џохара Дудајева 1995.

Од иностраних корисника овим авионим располажу Индијци. Компанија Беријев израдила је три авиона А-50ЕI AEW у сарадњи са израелском компанијом Елта која је у руски авион уградила израелску електронику.

Други корисник овог авиона је Кина, где су свој удео такође имали израелски стручњаци.

Један примерак овог авиона имао је и Ирак, али та земља је на основу транспортног авиона Ил-76МД урадила сопсотвену верзију за коју је искориштен француски радар Thomson- CSF Tigre, koji је израђен по лиценци. Авион је добио назив Багдад-1- Антена је смештена у задњи оквир теретне рампе на задњем делу авиона. Међутим, у односу на округлу антену то је био велики недостатак, јер је сектор претраживања уместо 360 степени био само 180. Испитивања нису дала очекиване резултате, због сметњи које је правио одраз тла. Тако је настао Аднан са деветометарском окрууглом антеном. Ирак је имао три авиона чија судбина је остала мистерија, али се верује да један авион пребегао у Иран.

А-50 У су борбено употребљени били на почетку рата у Украјини као и средином прошле године у неколико нафрата у фебруару, априлу и јуну, као и октобру 2022. године.

ТАКТИЧКО ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Ознака: А-50

Намена_ Летећа радарско-осматрачка станица

Посада: 5+10

Погонски мотор: 4x Соловјев Д-30КП са по 12.300 кг потиска

Гориво: 64.820 кг

Димензије: дужина 46,6 м; размах крила: 50,5 м; висина: 14,76 м;

Перформансе: максимална брзина: 600 км/х, плафон лета 10.200 м, максимални долет 5.000 км

Носивост: празан 88.450 кг, максимална у полетању 190.000 кг

Тагови: