ОРЕШНИК ПРОТИВ ТХААДА И ПАТРИОТА ПАЦ-3: ПУТИН УПУТИО ИЗАЗОВ ЗАПАДУ! ДА ЛИ ЗАПАД ИМА ЕКВИВАЛЕНТ ЗА СУПРОСТАВЉАЊЕ ХИПЕРЗВУЧНОМ ОРУЖЈУ

Хајде да спроведемо експеримент. Они могу да скупе сву своју противваздушну одбрану у Кијеву на једном месту, а ми ћемо их погодити Орешником! Да видимо шта ће се десити и да ли могу да га оборе!“, рекао је Путин

Руски председник Владимир Путн на годишњем обраћању нацији који је трајао четири и по сата говорио је о разним темама, а незаобилазно дотакао се и хиперзвучне ракете „Орешник“ која је сравнила са земљом погоне фабрике „Јужмаш“.

Путин је на свој начин упутио изазов Западу:

„Хајде да спроведемо експеримент. Они могу да скупе сву своју противваздушну одбрану у Кијеву на једном месту, а ми ћемо их погодити Орешником! Да видимо шта ће се десити и да ли могу да га оборе!“, рекао је Путин.

Са тиме упућен је изазов који је био више него неодољив изазов да се упореде ови системи и бар теоријски покаже да ли Запад може да пресретне „Орешник“.

ПУТИН ЦАЛЛС НАТО ОУТ
Путин пропосес фиелд демонстратион ин Украине; цхалленгинг УС абилитy то протецт ЕУ. “Тхере ис но цханце оф схоотинг доwн тхесе [Oreshnik] миссилес” пиц.тwиттер.цом/смqф1НДQО6

— ВБЛ’с Гхост (@Сорентхек) Децембер 19, 2024

Оно што је познато за сада јесте да Запад нема алтернативне системе са којима би могли да се одупру руском хиперзвучном иако има системе за пресретањебалистичких ракета. Оно што је за сада познато јесте да такав систем не постоји који би могао да се одупре „Орешнику“, али исто тако да је могуће да ће Запад покушати да добије један овакав систем у наредних 5 до 10 година. За сада извршићемо поређење Орешника и два западна ПВО система од којих се један налази у Украјини, а други украјински председник Зеленски жели да види у околини Кијева, али САД има јако мало оваквих ракетних система који се морају пребацивати на неуралгичне тачке једна ракетна батерија се налази у Кореји, друга на Блиском истоку, а трећа на Ањасци и четврта у Немачкој.

Укратко о Орешнику

О Орешнику је махом све речено, према штурим руским подацима, познато је да ова балистичка ракета средњег домета која се због повећаног домета сврстава и у Интерконтиненталне балистичке ракете . Домет је 5.500 км. Максимална брзина пројектила је 10 маха или у преводу 12.380 километара на час или 3.400 метара у секунди . Бојева глава има тежину од 1,5 тона. Орешник осим конвенционалне може да има нукеларну бојеву главу јачине 900 килотона што одговара еквивалнету јачине од 45 нукеларних бомби бачених на Хирошиму.

Руси признају да би обарање Орешника могло да буде могуће само у почетној фази лета ракете, приликом старта што указује да је носач ове ракете балистичка ракета средњег домета, али не и у последњој фази лета ракете када долази до одвајања бојевих глава, односно последњи стадијум, када пројектил доживљава масовно убразње од 10 маха приликом проласка кроз атмосферу и удара у мету.

“Ракетни систем Орешник са хиперсоничним блоковима може са великом ефикасношћу да погађа различите циљеве од малих циљева до великих површина, као и високо заштићене циљеве. Масовна употреба ове врсте оружја биће упоредива са употребом нуклеарног оружја“, реако је главнокомандујући руских стратешких снага генерал-пуковник Каракајев.

Оно што је занимљиво да ударни елементи Орешника у проласку кроз атмосферу личе на плазму вероватном брзином 2-3 километра у секунди. Неки нагађају можда чак и 6,6 километара у секунди, а можда и више. За упоређивање наводи се пример удара алуминијумске плоче пласитичном куглицом масе 14 грама при брзини од 6,6 км у секунди. Сам удар изазвао је велику деформацију алуминијумске плоче. То указује да је бојева глава Орешника направљена од неке легуре и да је претпоставка да је вероватна снага удара једног ударног елемента неколико стотина килограма ТНТ-а.

Западни еквиваленти за супростављање Орешнику

ПАЦ-3 Патриот

На искуствима рата против Ирака, САД су се одлучиле да модификују постојеће ПВО системе, посебно ракетни систем Патриот (Раyтхеон МИМ-104 Патриот ПАЦ-1/2/3), који се, осим у медијском извештавању, није баш прославио у обарању Садамових модификованих Скадова. Због тога је покренут развој модификоване верзије са ознаком ПАЦ-3 (Патриот Адванцед Цапабилитy 3), коју су јединице копнене војске САД почеле постепено уводити у оперативну употребу 2002. године. У борбеним условима Патриот ПАЦ-3 проверен је годину дана касније, у Другом рату против Ирака 2003. године. У даљем побољшавању система стручњаци су посебну пажњу посветили модернизацији постојећег радарског система и развоју нове ракете која је у систему ПАЦ-3 примарно намењена уништавању балистичких ракета са дометом до 1.000 км.

Основна формација која користи ракетни систем Патриот ПАЦ-3 је батерија. Поред лансера М901 са ракетама ПАЦ-3 (дужина 5,2 м, ширина трупа 0,26 м, разорно-распрскавајућа бојева глава масе око 73 кг, са близинским упаљачем, лансирана маса 315 кг у транспортним сандуцима), батерија је опремљена батеријском станицом АН/МСQ-104 за вођење ракете, модификованим вишенаменским радарским системом АН/МСQ-53 домета 170 км, комуникационим системима, генераторима електричне енергије потребне за функционисање система. Сва опрема је климатизована и смештена у стандардне сандуке који су постављени на возила и приколице. Батерија може истовремено да дејствује на 8 циљева, при чему се ракете ПАЦ-3 према њима воде најпре инерцијално, са могућношћу корекције, а у завршној фази користе систем активног ласерског самонавођења. Циљ пресрећу непосредним поготком. Ефикасност ракета ПАЦ-3 у пресретању балистичких ракета је по висини до 15 км, а по даљини до 20 км.

Последње унапређење варијанте ПАЦ-3 укључује модификацију радара МПQ-65 и ракету Лоцкхеед Мартин ЕРИНТ (Еxтендед Ранге Интерцептор). Овај амерички ЕРИНТ систем пореде са аналогним руским ракетама из серије 9М96.

Ракетни систем ТХААД

ракетни систем ТХААД се сматра додатним системом или као допунски систем Патриот, са којим може да се брани шире подручје Израела, способан да погоди мете на даљинама од 150-200 километара (93-124 миље).

ТХААД представља сасвим ново оружје мобилне противракетне одбране ТХААД (Тхеатер Хигх Алтитутде Аир Дефенсе)) намењен обезбеђивању ПВО одбране војишта. Слично као и код патриота ракетни систем ТХААД основна формација је ракетна батерија. Систем располаже са шест до девет лансера М1075 [Осхкосх Труцк Цорпоратион Хеавy Еxпандед Мобилитy Тацтицал Труцк wитх Лоад Хандлинг Сyстем (ХЕМТТ-ЛХС) у коме се налази ракета дужине 6,17м, ширине трупа 0,34 м и лнсирне масе 600 кг. Поред лансера систем поседује и вишенаменски батеријски радарски систем ТХААД ГБР (Раyтхеон Сyстемс АН/ТПY-2 X-банд Гроунд-Басед Радар) домета 1.000 км систем борбеног управљања БМЦ4И ( Баттле Менагмент Цомманд, Цоннтрол, Цомуницатион, Цомпутер Ителигенце), тактичку оперативну станицу, станицу за надзор и контролу ракета, додатне ракете у транспортним контејнерима и генераторе електричне енергије потребене за рад система. Сва опрема је постављена у киматизованим и стандардним боксовима на возилима и приколицама.

Високоенергетски ласер YАЛ-1

Противракетни штит САД, осим стационарног дела, имаће и своју мобилну варијанту засновану на системима који ће бити ангажовани на копну, мору, ваздуху и у свемиру. Ови системи су намењени одбрани снага од балистичких ракета на самом војишту. Један од најекспониранијих система је конвертовани путнички авион Боинг 747-400Ф наоружан противракетним високоенергетским ласером YАЛ-1.

Идеја о високоенергетском ласеру вуче корене још од средине 1980-их година прошлог века, из развоја динамичног гасног угљен-диоксидног ласера уграђеног у модификовани авион КЦ-135 стратотанкер. Програм је, упркос завидним резултатима, прекинут због високих трошкова и огромних димензија ласера, који је захтевао и спољне изворе за напајање, јер ласерски сноп није могао довољно деловати. Искуства из Заливског рата натерала су научнике да поново покрену програм авио-ласера (Аирборне Ласер – АБЛ).

Године 1996. Агенција за ракетну одбрану, у сарадњи са низом компанија укључујући и Боинг, започела је развој лансера. За његов носач искоришћен је модификовани транспортни авион Боинг 747-400, у који су интегрисани сви капацитети потребни за развој високоенергетског ласера. Прва модификација завршена је 2002. године, а оперативна употреба била је предвиђена за 2008. годину. Број произведених авиона требало је да буде 7, са сменама од по 12 сати свих 365 дана у години.

Кључни елементи авиона YАЛ-1 су:

• носна купола,
• систем контроле главног ласерског снопа (Беам Цонтрол Сyстем),
• активни ласерски систем ЦО2 за одређивање даљине до циља (Ацтиве Рангинг Сyстем ЦО2),
• систем борбеног управљања (Баттле Манагемент Сyстем),
• сепарациона преграда (Сепаратион Булкхеад),
• два ласерска система за означавање циљева (Солид Стате Иллуминатор Ласер),
• систем адаптивне оптике (Адаптиве Оптицс),
• шест енергетских модула јод-оксидног високоенергетског ласера (Цхемицал Оxyген Иодине Ласер – ЦОИЛ).

Ласер ЦОИЛ је мегаватне класе и делује у инфрацрвеном спектру на таласној дужини од 1.315 микрона. Састоји се од шест повезаних модула, а посада је, ради безбедности, смештена у посебну преграду. Ласером се управља даљински и аутоматски. Сваки авион YАЛ-1 носи довољну количину хемикалија за потребе лансера ЦОИЛ, који током једног патролног лета може деловати на 40 циљева (балистичких ракета), с тим да је деловање на појединачни циљ временски ограничено на 3 до 5 секунди.

Авион YАЛ-1 лети на висини од 12.000 метара, изван ваздушног простора противника, а ефикасан домет ласера износи 400 км. Лансирање и лет балистичке ракете региструју активни сензори ласера ЦО2, мале снаге и прилагођеног система ЛАНТРИН треће генерације, смештеног на горњем делу трупа авиона, иза пилотске кабине. Шест ИЦ сензора за откривање и праћење (Инфраред Сурвеилланце анд Трацк Сyстем – ИРСТ) додатно покрива простор у кругу од 360° око авиона. Ефикасности ласера доприноси и напредни систем борбеног управљања. То је високоинтегрисан систем који преко оператора контролише ваздушни простор, правовремено открива и прати више циљева, одређује приоритетне циљеве за деловање и обезбеђује комуникационе везе са другим јединицама путем Линка 16.

Адаптивна оптика отклања све евентуалне девијације у атмосфери, које могу негативно утицати на прецизност и снагу ласерског снопа. Дугорочно гледано, главну допуну авионима АБЛ YАЛ-1А чиниће сателити са ласерима размештени у свемиру (Спаце-Басед Ласер).

Аегис Асхоре је копнена верзија Аегис система за балистичку ракетну одбрану, програма америчке морнарице који је постао оперативан средином 2000-их као продужетак „Звезданих ратова” Роналда Регана. Прва база овог типа изграђена је у Девеселу, Румунија, 2016. године, а крајем 2024. у бази Реџиково у Пољској.

Ове ракете представљају различите аспекте способности Аегис система у оквиру ширег одбрамбеног арсенала морнарице САД.

СМ-3 је специјализована за екзоатмосферско пресретање балистичких ракета, што је чини критичним елементом система ПРО (противракетна одбрана).СМ-6 је многофункционална ракета која може деловати против различитих претњи, укључујући ваздушне мете, бродове, и балистичке ракете у терминалној фази лета.

Упоредни приказ техничких карактеристика ракета СМ-3 и СМ-6

Карактеристика	СМ-3	СМ-6
Намена	Противбалистичка одбрана (екзоатмосферско пресретање)	Универзална: противбалистичка, противваздушна, противбродска
Тип пресретања	Кинетичко (хит-то-килл)	Експлозивна бојева глава
Дужина ракете	~6.55 метара	~6.6 метара
Пречник тела ракете	0.34 метра	0.53 метра
Маса ракете	~1,500 кг	~1,500 кг
Максимални домет	~2,500 км (балистички циљеви)	~460 км (ваздух), ~240 км (бродови)
Максимална висина пресретања	500-1,500 км	~33 км
Тип бојеве главе	Кинетички пројектил (КW – Кинетиц Wархеад)	Разорно-распрскавајућа бојева глава
Врста система навођења	Инерцијално + инфрацрвени сензори (ИР сеекер)	АРГ (активно радарско самонавођење) + полуактивно радарско
Примарна платформа лансирања	Аегис БМД систем (на бродовима или копну)	Аегис систем (на ратним бродовима)
Брзина ракете	~4.5 км/с (хиперсонична)	~3.5 км/с (хиперсонична)
Енергетски систем	Три степена на чврсто гориво	Два степена на чврсто гориво
Оперативни циљеви	Балистичке ракете средњег и интерконтиненталног домета	Ваздушне претње, крстареће ракете, балистичке ракете кратког домета
Радарска интеграција	СПY-1 радар Аегис система	СПY-1 радар, укључујући напредне верзије радара