Хајде да спроведемо експеримент. Они могу да скупе сву своју противваздушну одбрану у Кијеву на једном месту, а ми ћемо их погодити Орешником! Да видимо шта ће се десити и да ли могу да га оборе!“, рекао је Путин
Руски председник Владимир Путн на годишњем обраћању нацији који је трајао четири и по сата говорио је о разним темама, а незаобилазно дотакао се и хиперзвучне ракете “Орешник” која је сравнила са земљом погоне фабрике “Јужмаш”.
Путин је на свој начин упутио изазов Западу:
„Хајде да спроведемо експеримент. Они могу да скупе сву своју противваздушну одбрану у Кијеву на једном месту, а ми ћемо их погодити Орешником! Да видимо шта ће се десити и да ли могу да га оборе!“, рекао је Путин.
Са тиме упућен је изазов који је био више него неодољив изазов да се упореде ови системи и бар теоријски покаже да ли Запад може да пресретне “Орешник”.
PUTIN CALLS NATO OUT
Putin proposes field demonstration in Ukraine; challenging US ability to protect EU. “There is no chance of shooting down these [Oreshnik] missiles” pic.twitter.com/smqf1NDQO6— VBL’s Ghost (@Sorenthek) December 19, 2024
Оно што је познато за сада јесте да Запад нема алтернативне системе са којима би могли да се одупру руском хиперзвучном иако има системе за пресретањебалистичких ракета. Оно што је за сада познато јесте да такав систем не постоји који би могао да се одупре “Орешнику”, али исто тако да је могуће да ће Запад покушати да добије један овакав систем у наредних 5 до 10 година. За сада извршићемо поређење Орешника и два западна ПВО система од којих се један налази у Украјини, а други украјински председник Зеленски жели да види у околини Кијева, али САД има јако мало оваквих ракетних система који се морају пребацивати на неуралгичне тачке једна ракетна батерија се налази у Кореји, друга на Блиском истоку, а трећа на Ањасци и четврта у Немачкој.
Укратко о Орешнику
О Орешнику је махом све речено, према штурим руским подацима, познато је да ова балистичка ракета средњег домета која се због повећаног домета сврстава и у Интерконтиненталне балистичке ракете . Домет је 5.500 км. Максимална брзина пројектила је 10 маха или у преводу 12.380 километара на час или 3.400 метара у секунди . Бојева глава има тежину од 1,5 тона. Орешник осим конвенционалне може да има нукеларну бојеву главу јачине 900 килотона што одговара еквивалнету јачине од 45 нукеларних бомби бачених на Хирошиму.
Руси признају да би обарање Орешника могло да буде могуће само у почетној фази лета ракете, приликом старта што указује да је носач ове ракете балистичка ракета средњег домета, али не и у последњој фази лета ракете када долази до одвајања бојевих глава, односно последњи стадијум, када пројектил доживљава масовно убразње од 10 маха приликом проласка кроз атмосферу и удара у мету.
“Ракетни систем Орешник са хиперсоничним блоковима може са великом ефикасношћу да погађа различите циљеве од малих циљева до великих површина, као и високо заштићене циљеве. Масовна употреба ове врсте оружја биће упоредива са употребом нуклеарног оружја“, реако је главнокомандујући руских стратешких снага генерал-пуковник Каракајев.
Оно што је занимљиво да ударни елементи Орешника у проласку кроз атмосферу личе на плазму вероватном брзином 2-3 километра у секунди. Неки нагађају можда чак и 6,6 километара у секунди, а можда и више. За упоређивање наводи се пример удара алуминијумске плоче пласитичном куглицом масе 14 грама при брзини од 6,6 км у секунди. Сам удар изазвао је велику деформацију алуминијумске плоче. То указује да је бојева глава Орешника направљена од неке легуре и да је претпоставка да је вероватна снага удара једног ударног елемента неколико стотина килограма ТНТ-а.
Западни еквиваленти за супростављање Орешнику
PAC-3 Патриот
На искуствима рата против Ирака, САД су се одлучиле да модификују постојеће ПВО системе, посебно ракетни систем Патриот (Raytheon MIM-104 Patriot PAC-1/2/3), који се, осим у медијском извештавању, није баш прославио у обарању Садамових модификованих Скадова. Због тога је покренут развој модификоване верзије са ознаком PAC-3 (Patriot Advanced Capability 3), коју су јединице копнене војске САД почеле постепено уводити у оперативну употребу 2002. године. У борбеним условима Патриот PAC-3 проверен је годину дана касније, у Другом рату против Ирака 2003. године. У даљем побољшавању система стручњаци су посебну пажњу посветили модернизацији постојећег радарског система и развоју нове ракете која је у систему PAC-3 примарно намењена уништавању балистичких ракета са дометом до 1.000 км.
Основна формација која користи ракетни систем Патриот PAC-3 је батерија. Поред лансера M901 са ракетама PAC-3 (дужина 5,2 м, ширина трупа 0,26 м, разорно-распрскавајућа бојева глава масе око 73 кг, са близинским упаљачем, лансирана маса 315 кг у транспортним сандуцима), батерија је опремљена батеријском станицом AN/MSQ-104 за вођење ракете, модификованим вишенаменским радарским системом AN/MSQ-53 домета 170 км, комуникационим системима, генераторима електричне енергије потребне за функционисање система. Сва опрема је климатизована и смештена у стандардне сандуке који су постављени на возила и приколице. Батерија може истовремено да дејствује на 8 циљева, при чему се ракете PAC-3 према њима воде најпре инерцијално, са могућношћу корекције, а у завршној фази користе систем активног ласерског самонавођења. Циљ пресрећу непосредним поготком. Ефикасност ракета PAC-3 у пресретању балистичких ракета је по висини до 15 км, а по даљини до 20 км.
Последње унапређење варијанте PAC-3 укључује модификацију радара MPQ-65 и ракету Lockheed Martin ERINT (Extended Range Interceptor). Овај амерички ERINT систем пореде са аналогним руским ракетама из серије 9M96.
Ракетни систем THAAD
ракетни систем THAAD се сматра додатним системом или као допунски систем Патриот, са којим може да се брани шире подручје Израела, способан да погоди мете на даљинама од 150-200 километара (93-124 миље).
THAAD представља сасвим ново оружје мобилне противракетне одбране THAAD (Theater High Altitutde Air Defense)) намењен обезбеђивању ПВО одбране војишта. Слично као и код патриота ракетни систем THAAD основна формација је ракетна батерија. Систем располаже са шест до девет лансера M1075 [Oshkosh Truck Corporation Heavy Expanded Mobility Tactical Truck with Load Handling System (HEMTT-LHS) у коме се налази ракета дужине 6,17м, ширине трупа 0,34 м и лнсирне масе 600 кг. Поред лансера систем поседује и вишенаменски батеријски радарски систем THAAD GBR (Raytheon Systems AN/TPY-2 X-band Ground-Based Radar) домета 1.000 км систем борбеног управљања BMC4I ( Battle Menagment Command, Conntrol, Comunication, Computer Iteligence), тактичку оперативну станицу, станицу за надзор и контролу ракета, додатне ракете у транспортним контејнерима и генераторе електричне енергије потребене за рад система. Сва опрема је постављена у киматизованим и стандардним боксовима на возилима и приколицама.
Високоенергетски ласер YAL-1Противракетни штит САД, осим стационарног дела, имаће и своју мобилну варијанту засновану на системима који ће бити ангажовани на копну, мору, ваздуху и у свемиру. Ови системи су намењени одбрани снага од балистичких ракета на самом војишту. Један од најекспониранијих система је конвертовани путнички авион Боинг 747-400F наоружан противракетним високоенергетским ласером YAL-1.
Идеја о високоенергетском ласеру вуче корене још од средине 1980-их година прошлог века, из развоја динамичног гасног угљен-диоксидног ласера уграђеног у модификовани авион KC-135 стратотанкер. Програм је, упркос завидним резултатима, прекинут због високих трошкова и огромних димензија ласера, који је захтевао и спољне изворе за напајање, јер ласерски сноп није могао довољно деловати. Искуства из Заливског рата натерала су научнике да поново покрену програм авио-ласера (Airborne Laser – ABL).
Године 1996. Агенција за ракетну одбрану, у сарадњи са низом компанија укључујући и Боинг, започела је развој лансера. За његов носач искоришћен је модификовани транспортни авион Боинг 747-400, у који су интегрисани сви капацитети потребни за развој високоенергетског ласера. Прва модификација завршена је 2002. године, а оперативна употреба била је предвиђена за 2008. годину. Број произведених авиона требало је да буде 7, са сменама од по 12 сати свих 365 дана у години.
Кључни елементи авиона YAL-1 су:
- носна купола,
- систем контроле главног ласерског снопа (Beam Control System),
- активни ласерски систем CO2 за одређивање даљине до циља (Active Ranging System CO2),
- систем борбеног управљања (Battle Management System),
- сепарациона преграда (Separation Bulkhead),
- два ласерска система за означавање циљева (Solid State Illuminator Laser),
- систем адаптивне оптике (Adaptive Optics),
- шест енергетских модула јод-оксидног високоенергетског ласера (Chemical Oxygen Iodine Laser – COIL).
Ласер COIL је мегаватне класе и делује у инфрацрвеном спектру на таласној дужини од 1.315 микрона. Састоји се од шест повезаних модула, а посада је, ради безбедности, смештена у посебну преграду. Ласером се управља даљински и аутоматски. Сваки авион YAL-1 носи довољну количину хемикалија за потребе лансера COIL, који током једног патролног лета може деловати на 40 циљева (балистичких ракета), с тим да је деловање на појединачни циљ временски ограничено на 3 до 5 секунди.
Авион YAL-1 лети на висини од 12.000 метара, изван ваздушног простора противника, а ефикасан домет ласера износи 400 км. Лансирање и лет балистичке ракете региструју активни сензори ласера CO2, мале снаге и прилагођеног система LANTRIN треће генерације, смештеног на горњем делу трупа авиона, иза пилотске кабине. Шест IC сензора за откривање и праћење (Infrared Surveillance and Track System – IRST) додатно покрива простор у кругу од 360° око авиона. Ефикасности ласера доприноси и напредни систем борбеног управљања. То је високоинтегрисан систем који преко оператора контролише ваздушни простор, правовремено открива и прати више циљева, одређује приоритетне циљеве за деловање и обезбеђује комуникационе везе са другим јединицама путем Линка 16.
Адаптивна оптика отклања све евентуалне девијације у атмосфери, које могу негативно утицати на прецизност и снагу ласерског снопа. Дугорочно гледано, главну допуну авионима ABL YAL-1A чиниће сателити са ласерима размештени у свемиру (Space-Based Laser).
Aegis Ashore је копнена верзија Aegis система за балистичку ракетну одбрану, програма америчке морнарице који је постао оперативан средином 2000-их као продужетак „Звезданих ратова” Роналда Регана. Прва база овог типа изграђена је у Девеселу, Румунија, 2016. године, а крајем 2024. у бази Реџиково у Пољској.
Ове ракете представљају различите аспекте способности Aegis система у оквиру ширег одбрамбеног арсенала морнарице САД.
SM-3 је специјализована за екзоатмосферско пресретање балистичких ракета, што је чини критичним елементом система ПРО (противракетна одбрана).SM-6 је многофункционална ракета која може деловати против различитих претњи, укључујући ваздушне мете, бродове, и балистичке ракете у терминалној фази лета.
Упоредни приказ техничких карактеристика ракета SM-3 и SM-6
| Карактеристика | SM-3 | SM-6 |
|---|---|---|
| Намена | Противбалистичка одбрана (екзоатмосферско пресретање) | Универзална: противбалистичка, противваздушна, противбродска |
| Тип пресретања | Кинетичко (hit-to-kill) | Експлозивна бојева глава |
| Дужина ракете | ~6.55 метара | ~6.6 метара |
| Пречник тела ракете | 0.34 метра | 0.53 метра |
| Маса ракете | ~1,500 кг | ~1,500 кг |
| Максимални домет | ~2,500 км (балистички циљеви) | ~460 км (ваздух), ~240 км (бродови) |
| Максимална висина пресретања | 500-1,500 км | ~33 км |
| Тип бојеве главе | Кинетички пројектил (KW – Kinetic Warhead) | Разорно-распрскавајућа бојева глава |
| Врста система навођења | Инерцијално + инфрацрвени сензори (IR seeker) | АРГ (активно радарско самонавођење) + полуактивно радарско |
| Примарна платформа лансирања | Aegis BMD систем (на бродовима или копну) | Aegis систем (на ратним бродовима) |
| Брзина ракете | ~4.5 км/с (хиперсонична) | ~3.5 км/с (хиперсонична) |
| Енергетски систем | Три степена на чврсто гориво | Два степена на чврсто гориво |
| Оперативни циљеви | Балистичке ракете средњег и интерконтиненталног домета | Ваздушне претње, крстареће ракете, балистичке ракете кратког домета |
| Радарска интеграција | SPY-1 радар Aegis система | SPY-1 радар, укључујући напредне верзије радара |