OREŠNIK PROTIV THAADA I PATRIOTA PAC-3: PUTIN UPUTIO IZAZOV ZAPADU! DA LI ZAPAD IMA EKVIVALENT ZA SUPROSTAVLJANJE HIPERZVUČNOM ORUŽJU

Hajde da sprovedemo eksperiment. Oni mogu da skupe svu svoju protivvazdušnu odbranu u Kijevu na jednom mestu, a mi ćemo ih pogoditi Orešnikom! Da vidimo šta će se desiti i da li mogu da ga obore!“, rekao je Putin

Ruski predsednik Vladimir Putn na godišnjem obraćanju naciji koji je trajao četiri i po sata govorio je o raznim temama, a nezaobilazno dotakao se i hiperzvučne rakete “Orešnik” koja je sravnila sa zemljom pogone fabrike “Južmaš”.

Putin je na svoj način uputio izazov Zapadu:

„Hajde da sprovedemo eksperiment. Oni mogu da skupe svu svoju protivvazdušnu odbranu u Kijevu na jednom mestu, a mi ćemo ih pogoditi Orešnikom! Da vidimo šta će se desiti i da li mogu da ga obore!“, rekao je Putin.

Sa time upućen je izazov koji je bio više nego neodoljiv izazov da se uporede ovi sistemi i bar teorijski pokaže da li Zapad može da presretne “Orešnik”.

PUTIN CALLS NATO OUT
Putin proposes field demonstration in Ukraine; challenging US ability to protect EU. “There is no chance of shooting down these [Oreshnik] missiles” pic.twitter.com/smqf1NDQO6

— VBL’s Ghost (@Sorenthek) December 19, 2024

Ono što je poznato za sada jeste da Zapad nema alternativne sisteme sa kojima bi mogli da se odupru ruskom hiperzvučnom iako ima sisteme za presretanjebalističkih raketa. Ono što je za sada poznato jeste da takav sistem ne postoji koji bi mogao da se odupre “Orešniku”, ali isto tako da je moguće da će Zapad pokušati da dobije jedan ovakav sistem u narednih 5 do 10 godina. Za sada izvršićemo poređenje Orešnika i dva zapadna PVO sistema od kojih se jedan nalazi u Ukrajini, a drugi ukrajinski predsednik Zelenski želi da vidi u okolini Kijeva, ali SAD ima jako malo ovakvih raketnih sistema koji se moraju prebacivati na neuralgične tačke jedna raketna baterija se nalazi u Koreji, druga na Bliskom istoku, a treća na Anjasci i četvrta u Nemačkoj.

Ukratko o Orešniku

O Orešniku je mahom sve rečeno, prema šturim ruskim podacima, poznato je da ova balistička raketa srednjeg dometa koja se zbog povećanog dometa svrstava i u Interkontinentalne balističke rakete . Domet je 5.500 km. Maksimalna brzina projektila je 10 maha ili u prevodu 12.380 kilometara na čas ili 3.400 metara u sekundi . Bojeva glava ima težinu od 1,5 tona. Orešnik osim konvencionalne može da ima nukelarnu bojevu glavu jačine 900 kilotona što odgovara ekvivalnetu jačine od 45 nukelarnih bombi bačenih na Hirošimu.

Rusi priznaju da bi obaranje Orešnika moglo da bude moguće samo u početnoj fazi leta rakete, prilikom starta što ukazuje da je nosač ove rakete balistička raketa srednjeg dometa, ali ne i u poslednjoj fazi leta rakete kada dolazi do odvajanja bojevih glava, odnosno poslednji stadijum, kada projektil doživljava masovno ubraznje od 10 maha prilikom prolaska kroz atmosferu i udara u metu.

“Raketni sistem Orešnik sa hipersoničnim blokovima može sa velikom efikasnošću da pogađa različite ciljeve od malih ciljeva do velikih površina, kao i visoko zaštićene ciljeve. Masovna upotreba ove vrste oružja biće uporediva sa upotrebom nuklearnog oružja“, reako je glavnokomandujući ruskih strateških snaga general-pukovnik Karakajev.

Ono što je zanimljivo da udarni elementi Orešnika u prolasku kroz atmosferu liče na plazmu verovatnom brzinom 2-3 kilometra u sekundi. Neki nagađaju možda čak i 6,6 kilometara u sekundi, a možda i više. Za upoređivanje navodi se primer udara aluminijumske ploče plasitičnom kuglicom mase 14 grama pri brzini od 6,6 km u sekundi. Sam udar izazvao je veliku deformaciju aluminijumske ploče. To ukazuje da je bojeva glava Orešnika napravljena od neke legure i da je pretpostavka da je verovatna snaga udara jednog udarnog elementa nekoliko stotina kilograma TNT-a.

Zapadni ekvivalenti za suprostavljanje Orešniku

PAC-3 Patriot

Na iskustvima rata protiv Iraka, SAD su se odlučile da modifikuju postojeće PVO sisteme, posebno raketni sistem Patriot (Raytheon MIM-104 Patriot PAC-1/2/3), koji se, osim u medijskom izveštavanju, nije baš proslavio u obaranju Sadamovih modifikovanih Skadova. Zbog toga je pokrenut razvoj modifikovane verzije sa oznakom PAC-3 (Patriot Advanced Capability 3), koju su jedinice kopnene vojske SAD počele postepeno uvoditi u operativnu upotrebu 2002. godine. U borbenim uslovima Patriot PAC-3 proveren je godinu dana kasnije, u Drugom ratu protiv Iraka 2003. godine. U daljem poboljšavanju sistema stručnjaci su posebnu pažnju posvetili modernizaciji postojećeg radarskog sistema i razvoju nove rakete koja je u sistemu PAC-3 primarno namenjena uništavanju balističkih raketa sa dometom do 1.000 km.

Osnovna formacija koja koristi raketni sistem Patriot PAC-3 je baterija. Pored lansera M901 sa raketama PAC-3 (dužina 5,2 m, širina trupa 0,26 m, razorno-rasprskavajuća bojeva glava mase oko 73 kg, sa blizinskim upaljačem, lansirana masa 315 kg u transportnim sanducima), baterija je opremljena baterijskom stanicom AN/MSQ-104 za vođenje rakete, modifikovanim višenamenskim radarskim sistemom AN/MSQ-53 dometa 170 km, komunikacionim sistemima, generatorima električne energije potrebne za funkcionisanje sistema. Sva oprema je klimatizovana i smeštena u standardne sanduke koji su postavljeni na vozila i prikolice. Baterija može istovremeno da dejstvuje na 8 ciljeva, pri čemu se rakete PAC-3 prema njima vode najpre inercijalno, sa mogućnošću korekcije, a u završnoj fazi koriste sistem aktivnog laserskog samonavođenja. Cilj presreću neposrednim pogotkom. Efikasnost raketa PAC-3 u presretanju balističkih raketa je po visini do 15 km, a po daljini do 20 km.

Poslednje unapređenje varijante PAC-3 uključuje modifikaciju radara MPQ-65 i raketu Lockheed Martin ERINT (Extended Range Interceptor). Ovaj američki ERINT sistem porede sa analognim ruskim raketama iz serije 9M96.

Raketni sistem THAAD

raketni sistem THAAD se smatra dodatnim sistemom ili kao dopunski sistem Patriot, sa kojim može da se brani šire područje Izraela, sposoban da pogodi mete na daljinama od 150-200 kilometara (93-124 milje).

THAAD predstavlja sasvim novo oružje mobilne protivraketne odbrane THAAD (Theater High Altitutde Air Defense)) namenjen obezbeđivanju PVO odbrane vojišta. Slično kao i kod patriota raketni sistem THAAD osnovna formacija je raketna baterija. Sistem raspolaže sa šest do devet lansera M1075 [Oshkosh Truck Corporation Heavy Expanded Mobility Tactical Truck with Load Handling System (HEMTT-LHS) u kome se nalazi raketa dužine 6,17m, širine trupa 0,34 m i lnsirne mase 600 kg. Pored lansera sistem poseduje i višenamenski baterijski radarski sistem THAAD GBR (Raytheon Systems AN/TPY-2 X-band Ground-Based Radar) dometa 1.000 km sistem borbenog upravljanja BMC4I ( Battle Menagment Command, Conntrol, Comunication, Computer Iteligence), taktičku operativnu stanicu, stanicu za nadzor i kontrolu raketa, dodatne rakete u transportnim kontejnerima i generatore električne energije potrebene za rad sistema. Sva oprema je postavljena u kimatizovanim i standardnim boksovima na vozilima i prikolicama.

Visokoenergetski laser YAL-1

Protivraketni štit SAD, osim stacionarnog dela, imaće i svoju mobilnu varijantu zasnovanu na sistemima koji će biti angažovani na kopnu, moru, vazduhu i u svemiru. Ovi sistemi su namenjeni odbrani snaga od balističkih raketa na samom vojištu. Jedan od najeksponiranijih sistema je konvertovani putnički avion Boing 747-400F naoružan protivraketnim visokoenergetskim laserom YAL-1.

Ideja o visokoenergetskom laseru vuče korene još od sredine 1980-ih godina prošlog veka, iz razvoja dinamičnog gasnog ugljen-dioksidnog lasera ugrađenog u modifikovani avion KC-135 stratotanker. Program je, uprkos zavidnim rezultatima, prekinut zbog visokih troškova i ogromnih dimenzija lasera, koji je zahtevao i spoljne izvore za napajanje, jer laserski snop nije mogao dovoljno delovati. Iskustva iz Zalivskog rata naterala su naučnike da ponovo pokrenu program avio-lasera (Airborne Laser – ABL).

Godine 1996. Agencija za raketnu odbranu, u saradnji sa nizom kompanija uključujući i Boing, započela je razvoj lansera. Za njegov nosač iskorišćen je modifikovani transportni avion Boing 747-400, u koji su integrisani svi kapaciteti potrebni za razvoj visokoenergetskog lasera. Prva modifikacija završena je 2002. godine, a operativna upotreba bila je predviđena za 2008. godinu. Broj proizvedenih aviona trebalo je da bude 7, sa smenama od po 12 sati svih 365 dana u godini.

Ključni elementi aviona YAL-1 su:

• nosna kupola,
• sistem kontrole glavnog laserskog snopa (Beam Control System),
• aktivni laserski sistem CO2 za određivanje daljine do cilja (Active Ranging System CO2),
• sistem borbenog upravljanja (Battle Management System),
• separaciona pregrada (Separation Bulkhead),
• dva laserska sistema za označavanje ciljeva (Solid State Illuminator Laser),
• sistem adaptivne optike (Adaptive Optics),
• šest energetskih modula jod-oksidnog visokoenergetskog lasera (Chemical Oxygen Iodine Laser – COIL).

Laser COIL je megavatne klase i deluje u infracrvenom spektru na talasnoj dužini od 1.315 mikrona. Sastoji se od šest povezanih modula, a posada je, radi bezbednosti, smeštena u posebnu pregradu. Laserom se upravlja daljinski i automatski. Svaki avion YAL-1 nosi dovoljnu količinu hemikalija za potrebe lansera COIL, koji tokom jednog patrolnog leta može delovati na 40 ciljeva (balističkih raketa), s tim da je delovanje na pojedinačni cilj vremenski ograničeno na 3 do 5 sekundi.

Avion YAL-1 leti na visini od 12.000 metara, izvan vazdušnog prostora protivnika, a efikasan domet lasera iznosi 400 km. Lansiranje i let balističke rakete registruju aktivni senzori lasera CO2, male snage i prilagođenog sistema LANTRIN treće generacije, smeštenog na gornjem delu trupa aviona, iza pilotske kabine. Šest IC senzora za otkrivanje i praćenje (Infrared Surveillance and Track System – IRST) dodatno pokriva prostor u krugu od 360° oko aviona. Efikasnosti lasera doprinosi i napredni sistem borbenog upravljanja. To je visokointegrisan sistem koji preko operatora kontroliše vazdušni prostor, pravovremeno otkriva i prati više ciljeva, određuje prioritetne ciljeve za delovanje i obezbeđuje komunikacione veze sa drugim jedinicama putem Linka 16.

Adaptivna optika otklanja sve eventualne devijacije u atmosferi, koje mogu negativno uticati na preciznost i snagu laserskog snopa. Dugoročno gledano, glavnu dopunu avionima ABL YAL-1A činiće sateliti sa laserima razmešteni u svemiru (Space-Based Laser).

Aegis Ashore je kopnena verzija Aegis sistema za balističku raketnu odbranu, programa američke mornarice koji je postao operativan sredinom 2000-ih kao produžetak „Zvezdanih ratova” Ronalda Regana. Prva baza ovog tipa izgrađena je u Deveselu, Rumunija, 2016. godine, a krajem 2024. u bazi Redžikovo u Poljskoj.

Ove rakete predstavljaju različite aspekte sposobnosti Aegis sistema u okviru šireg odbrambenog arsenala mornarice SAD.

SM-3 je specijalizovana za ekzoatmosfersko presretanje balističkih raketa, što je čini kritičnim elementom sistema PRO (protivraketna odbrana).SM-6 je mnogofunkcionalna raketa koja može delovati protiv različitih pretnji, uključujući vazdušne mete, brodove, i balističke rakete u terminalnoj fazi leta.

Uporedni prikaz tehničkih karakteristika raketa SM-3 i SM-6

Karakteristika	SM-3	SM-6
Namena	Protivbalistička odbrana (ekzoatmosfersko presretanje)	Univerzalna: protivbalistička, protivvazdušna, protivbrodska
Tip presretanja	Kinetičko (hit-to-kill)	Eksplozivna bojeva glava
Dužina rakete	~6.55 metara	~6.6 metara
Prečnik tela rakete	0.34 metra	0.53 metra
Masa rakete	~1,500 kg	~1,500 kg
Maksimalni domet	~2,500 km (balistički ciljevi)	~460 km (vazduh), ~240 km (brodovi)
Maksimalna visina presretanja	500-1,500 km	~33 km
Tip bojeve glave	Kinetički projektil (KW – Kinetic Warhead)	Razorno-rasprskavajuća bojeva glava
Vrsta sistema navođenja	Inercijalno + infracrveni senzori (IR seeker)	ARG (aktivno radarsko samonavođenje) + poluaktivno radarsko
Primarna platforma lansiranja	Aegis BMD sistem (na brodovima ili kopnu)	Aegis sistem (na ratnim brodovima)
Brzina rakete	~4.5 km/s (hipersonična)	~3.5 km/s (hipersonična)
Energetski sistem	Tri stepena na čvrsto gorivo	Dva stepena na čvrsto gorivo
Operativni ciljevi	Balističke rakete srednjeg i interkontinentalnog dometa	Vazdušne pretnje, krstareće rakete, balističke rakete kratkog dometa
Radarska integracija	SPY-1 radar Aegis sistema	SPY-1 radar, uključujući napredne verzije radara