Пројектил Метеор је развио МБДА за Еурофигхтер Тyпхоон, Грипен и Рафале. Ракета је конструисана да погоди маневарске циљеве на великим удаљеностима.
Вреди напоменути да се стварање ракете Метеор отегло више од две деценије. Развој за потребе Ратног ваздухопловства Француске, Велике Британије, Шведске, Немачке, Шпаније и Италије почео је 1994. године, а ракета је ушла у службу шведског ратног ваздухопловства тек 2013. године.
Ипак, с обзиром на резултат, очигледно је да је вредело.
У почетку је ракету носио искључиво Сааб ЈАС-39 Грипен. Његова адаптација на Дассаулт Рафале и Еурофигхтер Тyпхоон почела је касније.
Што се тиче саме ракете, вреди почети са чињеницом да је Метеор добио набојно млази (Рамјет) мотор, који обезбеђује велику брзину и управљивост. Детаљне карактеристике погона нису откривене, али према речима програмера, мотор је омогућио повећање удаљености лансирања, на којој су шансе за спас противничке летелице 0 (но-есцапе-зоне), до 60 км, што је дупло више од постојећих, данас доступних ракете ове класе.
Познато је да ракета има домет лансирања до 200-300 км и да може да погоди мете у маневрисању са преоптерећењима до 11 Г. Штавише, њена брзина у фази напада на мету може да достигне 4 М.
МБДА Метеор има активну радарску главу за навођење, али такође може да прими ознаку циља из других извора и да делује у тешким окружењима електронског ратовања.
Маса ракете је 190 кг, дужина 3,67 метра, распон крилаца (дијаметар) 178 мм.
Вреди напоменути да се Метеор сматра једном од најефикаснијих ракета ваздух-ваздух. Не постоји ништа слично у масовној производњи, како кажу програмери, ни у једној земљи на свету. Генерално, то је западни случај где „нема аналога у свету“.
Међутим, ова ракета има и низ недостатака. Конкретно, висок термички потпис и висока цена (у просеку око два милиона долара по ракети).
Међутим, чак и упркос горе наведеним недостацима, ракета је веома тражена. Штавише, не само у оним земљама у чијим интересима је првобитно развијен.
Тако је, према неким извештајима, Бразил платио 200 милиона долара за 100 метеора, док САД набављају ове ракете за милион долара по ракети. Међутим, мора се узети у обзир да обим америчке поруџбине достиже 6500 ракета.
Друге земље, попут Индије, такође купују МБДА Метеор, али њихов обим куповине је много мањи и цена је вишеструко већа.
Како нема аналога кад Руси имају испробану.
Руска ракета Р-37 и Р-37м је само два пута јефтинија, само 2 маха бржа и има само 200 км већи домет од метеора.
Молим вас не знам чије интересе заступате али будите реални.
Метеор није ни близу Р-37м
Како чије интересе,?…па своје, личне…
Како то иде код нас, кроз историју…
Ускоро ће почети прича, не могу да испоруче опрему, испоручена је погрешна…
Слична као са руским ,,Мистралима“…
Нисмо толико богати како би куповали прескупе ракете ваздух – ваздух МБДА мали ‘МЕТЕОР’-чић, знатно спорије ракете ! За те паре би могли добити (купити) неколико руских, много бржих хиперсоничних ракета !
П.С.- Сиромаши су они који имају пара за наоружање, а богати само они који купују МБДА мали ‘МЕТЕОР’- чић спорије ракете ! (Од руских хиперсоничних ракета !)
( Мр Пит & 12 ‘гуслача’,В.А.Лаки, Дотур Луиги(Хецим) и АИ)
2 мил долара по комаду није много – циљеви су много скупљи и уноснији.
Системи ПВО су много скупљи..РЕМ-ЈЕТ мотори углавном имају за циљ повећање домета.
Као и увек у питању је западноевропски маркетинг ради освајања тржишта.
Добро је што сте ставили под знаке навода.
Можда је НАТО-пакту(с’ђаволом) и његовим сарадницима, послушним вазалима-бескичмењацима вредело да се, коначно, њихове прескупе ракете ваздух – ваздух МБДА мали ‘МЕТЕОР’ – чићи, тек од 2013. године уђу у службу шведског ‘ратног’ ваздухопловства и осталима из пакта с’ђаволом. Али су хиперсоничне ракете Војске Русије ‘Пеницилин’ за њихове наивне и сулуде непријатеље ! Руске ракете могу веома лако да униште њихове много спорије ракете, јер су вишеструко брже, али њихове знатно спорије не могу хиперсоничне ракете Војске Русије ! Све у свему, ракете ваздух – ваздух МБДА мали ‘МЕТЕОР’-чићи, су скоро ништа у ничему, у поређењу са вишеструко бржим хиперсоничним ракетама Војске Русије ! Само им одмажу богом дани ! Време од почетка рата(Специјалне војне операције) ради за Војску Русије ! И, тачка ! П.С.- Волео бих да грешим ! – каже пророк.
(Мр Пит & 12 ‘гуслача’ и АИ)
Сад је актуелан Рафал. Сад ће лизигузи да га хвале и у небеса дижу. Чудо је тај провинцијални удворички менталитет.
Чему служи овај текст у којем је и низ неистина? Руска ракета Р-37 је дупло бржа, дупло већег домета а за цену, иако не знам колико тачно кошта, сигуран сам да не кошта „као пола авиона“ који је носи!
Све и да је ово истина што сте написали ,ову ракету су рекли да нам неће испоручити, бесмислено шлихтање Французима за велике паре а они нам намећу план за признање Косова, дефинитивно све је ово наопачке
Чак и сајт произвођача наводи да је макс даљина гађања 150км.
Ово је са руског сајта о ракети МБДА Метеор.
“Использование ПВРД обеспечивает увеличение среднетраекторной скорости полета ракеты и дальности стрельбы. По рекламным материалам максимальная дальность полета ракеты достигает 150км.“
Има један детаљ о којем се мало пише и коментарише а то је зато што се не познају неки ‘војни’ детаљи у целини. Наиме ракета Метеор има велика ограничења у лансирању а то се нпр види на насловној слици овог текста. Заправо та ракета се лансира водећи се по шини ( шинско лансирање) и зато постоје велика ограничења по Г-оптерећењу ( Г сила током лансирања ).Ограничење је до 7Г ,преко тога лансирање је немогуће. Код руске ракете Р-77-1 ограничење је много веће и оно износи 9-10Г јер се ракета заправо катапултира тј одбацује специјаним пиропатронима са носача-лансера АКУ-170 ( руско ВКС) и АКУ-170Је ( експортни).
Како је “домет“ преко 300км кад сва три тзв. евро-канард ловца 4 ген( Тајфун,Грипен и Рафал ) немају радаре који на радном режиму ‘висока фреквенција понављања сигнала’ могу да остваре даљине откривања и аутоматског праћења у ППС ваздухолова већу од 200км . Ово важи како за старе радаре са механичким скенирањем на Тајфуну и Грипену те електронским на Рафалу, тако и за ове нове са АФАР на сва три наведена ловца а који наравно имају електронско скенирање.Па радар АН/АПГ-81 ловца Ф-35 који има бољу ‘енергетику’ од њих ,остварује макс даљину откривања-праћења у ППС ваздухолова распона 80-100 морских миља тј мање од 200км . Дакле на основу чега и ко ће да захвати неки циљ удаљен преко тих 300км који би се онда гађао ракетом Метеор? Зашто су Амери како је и наведено наручили чак 6500 тих ракета ? Просто зато што Метеор има за око 50% већу макс даљину гађања од АИМ-120Д АМРААМ. Пре коју годину је са АИМ-120Д постигнута за исту рекордна даљина лансирања која није била већа од 100км.
Чисто реалности ради. МБДА Метеор је сјајна ракета и то је заправо може се рећи практична реализација оног што су Совјети пројектовали још крајем 80тих као ракета пројектне ознаке РВВ-АЕ-ПД тј верзија познате ракете Р-77 а пројектне ознаке РВВ-АЕ са тзв набојно-млазним мотором тј ваздушно-реактивним погоном.Руси 90тих али и након 2000г нису имали средстава а ни воље да практично реализују пројект РВВ-АЕ-ПД а који је подразумевао ракету кл В-В испред свог времена. Наиме ракета је добила 4 надзвучна уводника ваздуха ,задржала већ познате решеткасте отклањајуће стабилизаторе који јој дају одличне летно-маневарске способности посебно по бочном отклону. По пројекту је ракета требала имати РГС са активним и пасивним каналом те двосмерним тзв дејта-линк системом и оно веома важно а што данас има рецимо ракета Р-37М ,то је дејта- линк систем за међусобну везу између ракета у групи. Нажалост све је остало на нивоу макета и пробних модела. Европљани су делимично реализовали што Руси нису још 90тих. Што се у тексту датих ТТК тиче ,они су прилично нетачни како то обично бива. Ракета масе 190кг са само два надзвучна уводника ваздуха (уводници ваздуха иначе играју улогу крила ракете ),има макс даљину лансирања до 150км и то је податак који се иначе може наћи и на сајту произвођача.Дакле по макс ( дозвољеној-прорачунатој ) даљини гађања ,ова ракета је на нивоу старе совјетске 350кг тешке Р-27ЕР.Нема ту ни говора о неким даљинама од 200 или 300км јер она за то нема чега ? Па нема довољно чврстог рак. горива наравно јер кад се оно потроши ракета се не може погонити само на ваздух јел тако. Иначе МБДА Метеор има исто техничко решење као сад већ добро опробана руска ПР( против-радарска) ракета типа Х-31ПМ која за старт ,убрзавање до стварне брзине 2 Маха и достазања задане висине има један бустер који након тога отпада а стартује тај набојно-млазни мотор ( надзвучни ваздушно-ракетни погон). Да појасним мало око тог маркетиншког трика званог НЕЗ. Ништа друго до реклама која реалне и практичне основе нема.Ова ракета се од стандардних ракета кл В-В разликује по томе што након лансирања и добијања почетне висине-брзине лета ,почиње да лети стално истом брзином ( уз могуће успоравање или убрзавање по потреби) и тако практично све до могућег погодка гађаног циља. Ако стандардне ракете кл В-В нпр имају макс стварну брзину након завршетка фазе убразавања од 4 Маха ,након тога следи лет по инерцији и успоравање где стварна брзина опадне до вредности 2 Маха или мање ( појашњено на снимку). Метеор може стално летети рецимо стварном брзином 4 Маха али се онда питамо ,па где су ту инерцијалне и Г-силе ? Да појасним мало, један ловац може маневрисати са оптерећењем од 9Г али при стварној брзини лета око 1 Мах ,но то не може при стварној брзини око 1.5 , 2 Маха или више наравно. Па где је ту аеродинамички притисак ? Чек како то Метеор може гађати неког ловца који у против-ракетном маневру трпи оптерећење од 11 или 12 Г како је наведено( који то ловац и са њим пилот-ловац у пракси уопште може да издржи толику Г силу? Колико то бочно оптерећење трпи сама ракета Метеор ? Метеор је ракета веома слична ракети АМРААМ и практично је изведена из ње у смислу пречника и облика тела ракете( димензије и дизајн). Добила је два уводника ваздуха и уз то 4 веома мала троугласта стабилизатора. Из тога разлога Метеор као ни ракете породице АМРААМ немају ни близу летно-маневарске способности као руска ракета типа Р-77-1 која је водећа у свету у овом домену. Ова руска ракета која је заправо и руска верзија старе совјетске ракете типа Р-77 може да трпи бочно оптерећење од невероватних 50Г (имајмо на уму стартну масу ракете од скоро 200кг), има могућност изласка на нападни угао од 40°-50° и има угаону брзину заокрета рекордних 150°/сец за класу средњедометних ракета кл В-В. За поређење ,Метеор и АМРААМ имају следеђе могућности:макс бочно оптерећење им је 30-35 Г ( све верзије АИМ-120 АМРААМ имају стартну масу 160-170кг а Метеор 190кг),макс ограничење нап. угла им је 35° а макс угаона брзина заокрета им је 120°/сец. Ракете АМРААМ тиме и Метеор ( са још већом инерцијом) се могу изманеврисати са оптерећењем од 8Г-9Г.Иначе и овај податак, ракете АМРААМ су на многим тестовима и вежбама показале да су аеродинамички веома нестабилне и неуправљиве кад им стварна брзина опадне на 2 Маха и мање а већ око 1 Маха су обично кладиво.Совјетска Р-77 ( наши МиГ-29СМ су наоружани њеном извозном верзијом Р-77Е) ,те нова руска Р-77-1 су управљиве и стабилне при стварним брзинама лета распона 0.6 Маха до 4.5 Маха.Исти проблем због истог аеродинамичког и конструкци
оног решења веома лако може имати а бојим се да има и Метеор.Оно што се зна ,Метеор има РГС која ради у центиметарском Ку- радарском фреквентном опсегу са распоном радних фреквенција 12-18 ГХз.Има пасивни канал самонавођења на извор радарских сметњи и зрачења.Двосмерни тзв дејта-линк канал ( авион-ракета,ракета-авион) где један ловац који лети у режиму радио-тишине може да је лансира а да циљ озрачује и прати сасвим други ловац из борбене групе.Ти је радио-близински упаљач,дигитални централни рачанар итд.Овом ракетом евро- ловци Грипен као први ,Тајфун и Рафал могу ракетирати у сусретном ракетном боју чак и противничке ловце са макс даљине 150км а што је реалност јер нпр руски ловци пре свега големи Сухоји наоружани само ракетама кл В-В имају позамашну фронталну РЕРП. Са друге стране ,овом руском ракетом Р-77-1 се могу гађати ловци са макс даљина до 80км ( практични примери виђени у СВО кроз ИКШ-1М ловца Су-35С).Наравно Сушке и даље могу користити старе проверене совјетске Р-27ЕР које имају двојни систем самонавођења: инерцијално са или без употребе канала РК-е + ПАРС . Ракета Р-27ЕР1 ( извозна верзија) се прославила у етиопско-еритрејском рату фебруара 1999к кад су етиопски Су-27СК оборили 3 еритрејска МиГ-29Б у ДВБ. Ракету Метеор никако не треба стављати у исти кош тј поредити је са тешком далекометном хиперзвучном ракетом типа Р-37М . Што се тиче приче да нема аналога у свету, Руси већ имају конкурента који би могао бити доста бољи и ефикаснији. Реч је о ракети ознаке ‘Производ 180’ ( војна ознака Р-87) ,то је хиперзвучна ракета кл В-В са тзв ГПВРД тј хиперзвучним ваздушно-реактним погоном.
Домет је преко 300 километара, само сто се за постизање користи глиде режим лета. Објаснио сам у мом претходном, мало дужем посту детаље о томе како то ради и која су ограницења
Ово су подаци за ракету пројектне ознаке РВВ-АЕ-ПД ( ПД од Прјамоточни двигатељ) а која је развијена почетком 90тих. Ракета тешка 225кг је требала имати макс даљину гађања циља попут летећег радара распона 150-200км. МБДА Метеор је тешка 190кг.
ТТХ ракеты
Длина – 3700 мм ,Диаметр корпуса – 200 мм ,Размах крыла – 390 мм (воздухозаборники), Размах решетчатых стабилизаторов – 820 мм Масса – 225 кг,Масса БЧ – 22 кг, Дальность действия:- до 150-160 км по целям типа АWАЦС (до 180 км по др.данным) ,Скорость полета – около 5 М.
Ово су подаци за ракету пројектне ознаке РВВ-АЕ-ПД ( ПД од Прјамоточни двигатељ) а која је развијена почетком 90тих. Ракета тешка 225кг је требала имати макс даљину гађања циља попут летећег радара распона 150-200км. МБДА Метеор је тешка 190кг.
ТТХ ракеты
Длина – 3700 мм ,Диаметр корпуса – 200 мм ,Размах крыла – 390 мм (воздухозаборники), Размах решетчатых стабилизаторов – 820 мм Масса – 225 кг,Масса БЧ – 22 кг, Дальность действия:- до 150-160 км по целям типа АWАЦС (до 180 км по др.данным) ,Скорость полета – около 5 М.
ГосМКБ „Вымпел“ ведет работы по модернизации ракеты Р-77 в направлениях повышения эффективности, дальности поражения, технологичности и унификации ее применения в других комплексах. Предусматривается комплектация ракеты инфракрасной ГСН с захватом цели на траектории полета. Разрабатаны варианты с комбинированным ракетно-прямоточным двигателем, позволяющим увеличить дальность, для поражения самолетов ДРЛО на дистанциях до 150 км.
А сто људи воле да коментарисе оно што не знају, па то ти је.
Р-37М УРВБ не спада у перспективне типове ракета-пресретача из ваздуха, вец́ је само побољшана модификација вец́ познате ракете „ваздух-ваздух“ ултра великог домета Р-37 (РВВ-БД), развијене на основа Р-33/С за интеграцију у комплекс управљања наоружањем далекометног пресретача МиГ-31БМ, који обезбеђује софтверску и хардверску синхронизацију „Производа 610М“ са моц́ним радарским комплексом „Заслон-АМ“. Као резултат тога, опциони пакет за ажурирање Р-37М, у поређењу са конвенционалним Р-37, укључује само напреднију магистралу за размену података, што му омогуц́ава да се користи не само у систему управљања и подвесења модернизованог «Фоксхоунда», вец И као део наоружања стелт ловаца Су-57, као и ловаца прелазне генерације «4++» Су-30СМ и Су-35С. Истовремено, мало модификована идеја државног инжењерског конструкторског бироа «Вимпел» очигледно је задржала све карактеристике дизајна (а самим тим и недостатке породице ракета Р-33С/Р-37, што ц́е јој омогуц́ити да се поуздано и ефикасно се користи само за елиминисање непријатељских ваздушних оперативних и стратешких средстава информационе подршке (дронови РК-4А/Б «Глобал Хавк», МК-4Ц, авиони РЦ-135В/В РТР, Е-8Ц радарско извиђање итд.), као и као тактички ловци који носе пуно борбено оптерец́ење на својим јединицама вешања у ударној верзији и имају осредњу маневарску способност.
Чињеница је да, упркос максималној брзини ракете на марсевској деоници путање од 6М (6380 км/х), пројектована сигурносна граница Р-37М му омогуц́ава да оствари сопствено преоптерец́ење од свега 20—22 Г јединице, што узрокује максимално преоптерец́ење циља који се погађа од 7—8 Г јединица. Штавише, таква цифра се може постиц́и само ако је брзина приближавања Р-37М око 1.700 км/х или више. Последица тога је да уколико непријатељски маневарски ловац лети у режиму мале или средње висине, тада ц́е бити изузетно тешко постиц́и његово пресретање када се лансира са крајњих удаљености од 250—300 км, пошто ц́е Р-37М, који се крец́е дуж аеробалистичке трајекторије да троши чврсто погонско пуњење мотора на почетку у узлазној путањи, па ц́е стога, при повратку у густе слојеве стратосфере и тропосфере, ракета пресретач губити брзину у галопирајуц́ем темпу због аеродинамичког кочења, што ц́е у крајњој линији свести маневарску способност ракете на нулу. Једноставно, ракета тако велике даљине може постици само помоћу глиде режима, Наравно, делимично очување параметара брзине ракете у густим слојевима атмосфере олакшава маса од 600 кг, али је пречник тела од 380 мм, који узрокује висок коефицијент аеродинамичког отпора, и даље одлучујуц́а карактеристика у погоршању енергетских параметара Р-37М на даљинама близу максималног домета дејства.
Што се тиче уграђене радио-електронске опреме ракете, посебно активног радарског трагача, на први поглед је све сасвим добро. Активна радарска глава за навођење 9Б-1103М-350 са пречником мрежне антене од 350 мм (уграђена на стандардни П-37) омогуц́ава јој да ухватити циљ са ЕПР од 1,5 квадратних метара. м (Ф/А-18Е/Ф «Супер Хорнет» са суспензијом) на удаљености од 30 км, уз фреквенција БЦВМ-а вишег учинка где достиже 50 МХз, а конвенционални механички жироскопи замењени су оптичким и механичким са принудним стартовањем.
Медјутим, озбиљно ограничење је И домет радио-корекционог канала од носиоца код стандардног Р-37 достиже само 100 км (1/3 домета). За Р-37М нису доступни ови подаци, али узевши у обзир да је само Софтwаре мењан, за претпоставити је да је домет вероватно исто..
То значи да, почевши са удаљености од 100 км, Р-37 (и евентуално Р-37М) прелази на пасивно радарско самонавођење, које се може пореметити помоц́у савремених станица за електронско ратовање као што је АН/АЛК-249, којима се опремају амерички авиони за електронско ратовање ЕА-18Г „Гровлер“. Сходно томе, Р-37/М ц́е морати прец́и на инерцијални режим навођења са свим последицама које из тога произилазе, од којих је последица евентуална грешка у достизању циља који не мирује. А ако, у тренутку приближавања мети на удаљености од 30—40 км, радар на ракети захвати задати циљ (ово се можда нец́е догодити јер инерцијално вођење је наслепо без податка о промени предвиђене трајекторије циља), онда ц́е се десити «поновни захват», што јој омогуц́ава да настави пресретање. Али и то ц́е вероватно захтевати оштар маневар Р-37М, који ц́е ракети лишити још 15-20% брзине. Притом, нема ничега што би надокнадило овај губитак, пошто је ракетно горивонакнада потрошено. И ето главних недостатака Р-37/М. Нема смисла не поменути и проблем великог радарског одраза Р-37М, који га чини рањивим на одбрамбене систем за ракетну одбрану СМ-6 (РИМ-174 ЕРАМ) и ваздух-ваздух ракете АИМ-120Ц-7/Д; Ово је вец́ дуго познато руским стручњацима.
Зато су од почетка СВО многи добили по прстима што су на лед ставили Р-77-ПД ракету, односно Изделyе 180-ПД. Она је једини пандн Метеор ракети
Ово је са руског сајта о ракети МБДА Метеор.
“Использование ПВРД обеспечивает увеличение среднетраекторной скорости полета ракеты и дальности стрельбы. По рекламным материалам максимальная дальность полета ракеты достигает 150км.“
Има један детаљ о којем се мало пише и коментарише а то је зато што се не познају неки ‘војни’ детаљи у целини. Наиме ракета Метеор има велика ограничења у лансирању а то се нпр види на насловној слици овог текста. Заправо та ракета се лансира водећи се по шини ( шинско лансирање) и зато постоје велика ограничења по Г-оптерећењу ( Г сила током лансирања ).Ограничење је до 7Г ,преко тога лансирање је немогуће. Код руске ракете Р-77-1 ограничење је много веће и оно износи 9-10Г јер се ракета заправо катапултира тј одбацује специјаним пиропатронима са носача-лансера АКУ-170 ( руско ВКС) и АКУ-170Је ( експортни).