Број сателита намењених војном извиђању, надзору и прикупљању обавештајних података из свемира требало би да порасте више од четири пута у наредној деценији. За период 2026–2035. пројектује се лансирање 2.306 одбрамбених ИСР сателита, док је у деценији закључно са 2025. у орбиту упућено 485 таквих система.
Процене показују да ће носилац тог раста бити државни и војни програми, а не појединачни комерцијални пројекти. Већина будућих лансирања односиће се на сателитске констелације, а не на појединачне сателите.
Већа тражња после рата у Украјини
Рат у Украјини додатно је показао колики значај свемирски обавештајни подаци имају на бојишту. Кратак прекид размене података који су САД спровеле у марту 2025. додатно је отворио питање сигурног и сталног приступа националним изворима извиђања из орбите.
Такав развој догађаја отворио је простор и за комерцијалне компаније које нуде ИСР услуге, међу којима се издваја фински ИЦЕYЕ. Ипак, главни покретач тржишта остају државе које траже непрекидан увид у реалном времену.
Раст буџета и све већи број система у орбити
Буџети влада за свемирску одбрану требало би да порасту са 74 милијарде долара прошле године на 121 милијарду долара 2028. године. Подаци показују да најмање 55 држава већ има посебне буџете за ову област, док је 2022. тај износ био 53 милијарде долара.
До 2036. број оперативних система у свемиру могао би да скочи са 18.000 на између 50.000 и 100.000. Истовремено се очекује и лансирање више од 400 сателита за праћење ситуације у свемиру у периоду 2025–2034, док је укупна глобална потрошња за ССА програме процењена на 61 милијарду долара, од чега 52 милијарде отпадају на одбрамбене програме.