Удари на руску војну индустрију и западне санкције довели су до тога да Русија у 2024. и 2025. не испуни планиране обиме производње балистичких ракета Искандер-М.
Према подацима из докумената о набавкама који су објављени на отвореним мрежама, Конструкторски биро машиноградње у Коломни добио је налог за производњу 1.202 балистичке ракете за 2024. и 2025. годину. Од тога је за 2024. планирано 589 ракета Искандер-М, а за 2025. још 643.
Несклад између наруџбина и употребе
Према подацима украјинског ратног ваздухопловства и регионалних команди, Русија је током 2024. употребила 302 балистичке ракете, а током 2025. још 511. Укупно је реч о 813 ракета свих типова, укључујући Искандер-М, ракете из система С-300 и С-400, као и севернокорејске КН-23/24.
У прва четири месеца 2026. број употребљених балистичких ракета достигао је 291. а извори наводе да је током 2024. око трећине свих лансирања отпадало на ракете серије КН, што додатно повећава јаз између обима наруџбина за Искандер-М и стварне употребе.
Са друге стране, према подацима Главне управе за обавештајне послове Украјине, од јула 2025. до средине априла 2026. Русија је одржавала залихе од око 200 до 250 ракета Искандер-М. То, према наводима извора, слаби тезу да је већи део производње пребачен у резерву.
Пад употребе после удара
Анализа остатака ракета после масовних напада показује да је значајан део муниције произведен непосредно пред употребу. То у овом случају може да указује да производни планови нису достигнути и да су на то вероватно утицали санкциони притисак и напади на критична предузећа.
Највеће одступање забележено је у марту и априлу 2026, када је после удара на кључне елементе производног ланца ракета Искандер-М дошло до наглог пада употребе балистичких ракета. Истовремено, извор наводи да ранији удари нису довели до оштрог и трајног пада интензитета, али да би без сталног притиска производња могла да буде већа.