Шпанија је ушла у кључну фазу одлуке о будућности поморске авијације, јер се приближава повлачење авиона АВ-8Б Харриер ИИ, а замена још није изабрана. За Ратну морнарицу Шпаније то није само питање новог авиона, већ и очувања ловачке компоненте на броду Јуан Царлос И.
Ако Мадрид жели да задржи борбене авионе на палуби у разумном року, Ф-35Б се намеће као једина доступна СТОВЛ опција. Уколико одлука буде одложена, Шпанија ризикује да остане без палубних ловаца на дужи период.
Ф-35Б као решење континуитета
Ф-35Б не би претворио Јуан Царлос И у класичан носач авиона, нити би уклонио зависност од САД. Ипак, тај авион омогућава наставак операција са палубе уз кратко полетање и вертикално слетање, што је кључно за очување постојеће структуре шпанске поморске авијације.
Цена такве одлуке не своди се само на набавку летелица. У то улазе одржавање, софтвер, резервни делови, обука, као и прилагођавање брода и копнене инфраструктуре. Додатно, Ф-35Б носи и трајну логистичку и техничку везаност за амерички систем подршке.
ЦАТОБАР је дугорочна опција
Алтернатива у виду ЦАТОБАР носача и авиона као што су Рафале М или Ф-35Ц тражи потпуно другу морнаричку и индустријску основу. То подразумева нови брод, катапулте, ширу пратећу флоту, обуку и знатно већи буџет, а такво решење не би стигло на време да замени Харриер.
Могуће увођење таквог брода везује се за 2040. или 2045. годину. То значи да би повлачење Харриер-а пре увођења наследника отворило дуг прекид у ком би Шпанија губила пилоте, техничаре, процедуре и палубну праксу коју је градила деценијама.
Суштина одлуке је јасна: или ће Шпанија платити цену континуитета кроз Ф-35Б, или ће прихватити губитак палубне ловачке авијације за читаву генерацију. За Ратну морнарицу Шпаније то је избор који одређује не само састав флоте, већ и њену улогу у наредним деценијама.