Пољска државна одбрамбена група ПГЗ заказала је за 13. август састанак домаће наменске индустрије, истраживачких установа и академских стручњака са циљем да Пољска уђе у европски програм балистичке противракетне одбране. Потез долази у тренутку када Европа покушава да изгради шири противракетни штит са мањим ослањањем на Вашингтон.
Варшава није била међу десет оснивача Антибалистичке ракетне коалиције, покренуте 13. јула у Паризу. У коалицији су Данска, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Норвешка, Шпанија, Шведска, Украјина и Велика Британија.
ПГЗ тражи улогу у европској одбрани
ПГЗ покушава да попуни тај јаз и припреми пољску понуду за европску балистичку одбрану. Планирано је да се дефинишу области у којима пољске компаније могу да уђу у заједнички програм, као и оквир даље сарадње са европским партнерима и Украјином.
Пољска индустрија посебно рачуна на искуство у сензорима, откривању претњи и системима за праћење циљева. Тај део ланца је кључан за пресретање балистичких ракета, јер без поузданог откривања и вођења нема ни ефикасног пресретача.
Основа су Wисłа, Нареw и Пилица+
Тај капацитет Пољска је градила годинама кроз три слојевита програма ПВО: Wисłа са системом Патриот, Нареw са британским ракетама Цоммон Анти-Аир Модулар Миссиле и Пилица+ за одбрану од нисколетећих претњи, укључујући крстареће ракете и дронове. Интеграција више класа система дала је пољским компанијама искуство које Европа сада тражи.
Притисак да се такав штит убрза долази због великог мањка европских капацитета у балистичкој одбрани. Поред Патриот, једина европска алтернатива у овом сегменту данас је француско-италијански САМП/Т, што је недовољно за обим претње на који европске државе сада рачунају.
У оквиру коалиције помиње се и систем Фреyја, који развија украјински Фире Поинт око пресретача ФП-7.X уз подршку европских партнера. Први прототипови планирани су до краја 2026. године, али процене о успостављању пилот-производње показују да ће до оперативног система бити потребно знатно више индустријског посла.