Ниска расположивост бомбардера Б-52 представља озбиљан проблем за амерички програм АГМ-181А ЛРСО, нове нуклеарне крстареће ракете великог домета. Кашњење у летним испитивањима већ је померило почетну оперативну способност за четири месеца, а нови циљ је новембар 2030.
За летна тестирања АГМ-181А за сада је познат само један носач – Б-52. То програм чини директно зависним од флоте која је малобројна и преоптерећена.
Мало авиона и велики притисак
Ратно ваздухопловство САД тренутно има 75 бомбардера Б-52Х, али се њихова стопа оперативне исправности последњих година креће око 50 до 55 одсто. Само један авион је изричито издвојен за тестирање и оцену, док се остали укључују по потреби, паралелно са оперативним задацима.
Од октобра 2024, када је почело развојно тестирање АГМ-181А, изведено је девет летова. Прошле године обављено је шест тих летова, као и седам земаљских испитивања. Ипак, до почетка оперативног тестирања у септембру 2027 остало је још 27 летова, после корекције распореда која је оставила мање времена за завршетак програма.
Модернизација додатно оптерећује флоту
Проблем није само у тестирању ракете. Б-52 истовремено пролази кроз дубоку модернизацију која обухвата нове моторе, радар и комуникациону опрему, после чега би ознака авиона требало да буде промењена у Б-52Ј. Тај процес додатно оптерећује ионако ограничену флоту.