Америчка морнарица померила је програм Е-130Ј Пхоениx ИИ за око годину дана, пошто су ризици у развоју прерасли у конкретне техничке проблеме. Нови авион треба да замени дугослужеће Е-6Б Мерцурy у ТАЦАМО мисији, која обезбеђује ваздушну везу и команду за нуклеарне подморнице.
Канцеларија за одговорност Владе САД, ГАО, оценила је да су раније примедбе на овај програм сада постале стварност. Највећи проблем је сложена интеграција мисијских система на авион Ц-130Ј-30, који је изабран као основа за Е-130Ј.
Проблеми у интеграцији система
Према доступним подацима, извођачи су сада усмерени на преправку већ постојећих мисијских система како би смањили њихову масу. Тај захват је био очекиван, јер Ц-130Ј-30 мора да понесе опрему која захтева простор, снагу, хлађење и посебне структурне измене.
Е-130Ј треба да добије широк спектар комуникационе опреме, од ВЛФ до АЕХФ опсега, као и заштиту од електромагнетног импулса, ојачану сајбер-заштиту и нове енергетске и расхладне системе. За ТАЦАМО мисију кључна је и дугачка антена за везу са подморницама у зароњеном положају, слична оној коју већ користи Е-6Б.
Нови рокови и постојећа флота
Критички преглед пројекта очекује се крајем наредне године, док је одлука о почетку малосеријске производње сада померена на април 2029. Прва серија требало би да обухвати од три до шест авиона, док морнарица у буџетским плановима за фискалну 2027. рачуна на шест предпродукцијских примерака.
Најмање један Ц-130Ј-30 већ се припрема за конверзију у предпродукцијски Е-130Ј. Истовремено, флота од 16 авиона Е-6Б Мерцурy остаје у служби и мораће да настави да носи терет мисије док замена не стигне, иако је реч о платформи заснованој на Боеинг 707, који је одавно ван производње.
Додатни притисак ствара и чињеница да Е-130Ј неће преузети све задатке Е-6Б. Нови авион је намењен само ТАЦАМО мисији.