После потврде 8. јуна да је програм Футуре Цомбат Аир Сyстем (ФЦАС) пропао, у Француској је ојачала идеја о самосталном развоју ловца нове генерације као наследника Рафале. Реч је о крупном заокрету за француску одбрамбену индустрију, која је у ФЦАС била партнер са Немачком и Шпанијом.
Директор Дассаулт Авиатион Ерик Трапије више пута је поручио да Француска мора да задржи способност да самостално пројектује и производи будући борбени авион. Његов став је јасан: Париз не сме у потпуности да зависи од вишенационалних европских програма.
Француска рачуна на сопствену индустријску базу
Француска се позива на континуитет развоја сопствених авиона, од серије Мираге до Рафале. Уз то, задржала је значајан степен самосталности у пројектовању трупа и стелт решења, борбене авионике и мисијских система, као и у интеграцији домаћег наоружања и беспилотних пратилаца.
Додатну тежину француском приступу дају способности везане за нуклеарну компоненту ваздушног одвраћања и прилагођавање авиона за употребу са будућег носача авиона Ратне морнарице Француске. То Паризу даје шири маневарски простор него већини других европских држава.
У Дассаулт Авиатион сматрају да подела техничких надлежности између више држава успорава развој и разводњава одговорност. Француски модел, са националним носиоцем програма, требало би да омогући бржи рад и бољу заштиту осетљивих технологија.
Амбиција постоји, али изазови су велики
Француска авио-индустрија има бољи биланс од већине европских конкурената. Рафале је уведен у наоружање раније од Еурофигхтер-а, уз дужи долет, ниже оперативне трошкове и напреднији радарски комплекс.
Ипак, развој ловца нове генерације остаје тежак и скуп задатак. Трошкови таквих програма данас су далеко већи него код претходних генерација, а ограниченији обим француске индустрије и слабија електронска база отварају питање колико би самостални француски пројекат могао да буде равноправан у односу на Ф-35 или Ј-20.