После потврде 8. јуна да је програм Future Combat Air System (FCAS) пропао, у Француској је ојачала идеја о самосталном развоју ловца нове генерације као наследника Rafale. Реч је о крупном заокрету за француску одбрамбену индустрију, која је у FCAS била партнер са Немачком и Шпанијом.
Директор Dassault Aviation Ерик Трапије више пута је поручио да Француска мора да задржи способност да самостално пројектује и производи будући борбени авион. Његов став је јасан: Париз не сме у потпуности да зависи од вишенационалних европских програма.
Француска рачуна на сопствену индустријску базу
Француска се позива на континуитет развоја сопствених авиона, од серије Mirage до Rafale. Уз то, задржала је значајан степен самосталности у пројектовању трупа и стелт решења, борбене авионике и мисијских система, као и у интеграцији домаћег наоружања и беспилотних пратилаца.
Додатну тежину француском приступу дају способности везане за нуклеарну компоненту ваздушног одвраћања и прилагођавање авиона за употребу са будућег носача авиона Ратне морнарице Француске. То Паризу даје шири маневарски простор него већини других европских држава.
У Dassault Aviation сматрају да подела техничких надлежности између више држава успорава развој и разводњава одговорност. Француски модел, са националним носиоцем програма, требало би да омогући бржи рад и бољу заштиту осетљивих технологија.
Амбиција постоји, али изазови су велики
Француска авио-индустрија има бољи биланс од већине европских конкурената. Rafale је уведен у наоружање раније од Eurofighter-а, уз дужи долет, ниже оперативне трошкове и напреднији радарски комплекс.
Ипак, развој ловца нове генерације остаје тежак и скуп задатак. Трошкови таквих програма данас су далеко већи него код претходних генерација, а ограниченији обим француске индустрије и слабија електронска база отварају питање колико би самостални француски пројекат могао да буде равноправан у односу на F-35 или J-20.