Конзорцијум Еурофигхтер рачуна на потенцијалну продају више од 200 додатних ловаца, док више европских и прекоморских купаца разматра нове набавке. Процењује се да би такав прилив поруџбина могао да одржи производњу и употребу авиона до 2060-их.
Ипак, комерцијална слика овог програма остаје проблематична. Осим ране продаје 12 авиона Аустрији, Еурофигхтер није успео да обезбеди уговоре ван Блиског истока, а на већини страних тендера остао је иза конкуренције.
Порази на тендерима и слаб извозни учинак
Еурофигхтер је изгубио сва надметања у којима се директно суочио са Ф-35. Поред тога, бележио је поразе и од француског Рафале, америчког Ф-15, а у појединим случајевима и од Ф-16.
Као кључни проблеми издвајају се високи трошкови одржавања и ограничен борбени потенцијал. У Катару су ови авиони, према доступним подацима, показали слабе резултате у симулираној борби против кинеских Ј-10Ц које је користило Ратно ваздухопловство Пакистана, после чега се појавило и питање њиховог раног повлачења.
Партнери део набавки усмеравају ка Ф-35
Програм заједнички воде Аирбус, БАЕ Сyстемс и Леонардо у име Немачке, Велике Британије, Италије и Шпаније. Међутим, ни саме партнерске државе више не виде Еурофигхтер као једино решење за будуће борбене ескадриле.
Велика Британија је одустала од нових куповина овог типа и наставља набавку Ф-35А, док Немачка дели наруџбине између Еурофигхтер и Ф-35. Турска је до Еурофигхтер дошла тек пошто није успела да набави Ф-35А и Ф-16 Блоцк 70, па је овај авион остао једна од ретких одмах доступних опција НАТО стандарда.
Конзорцијум планира даље унапређење радара, авионике, система управљања летом, опреме за електронско ратовање и интеграције наоружања. И поред тога, Еурофигхтер за сада не показује да може лако да преокрене слаб положај на међународном тржишту.