Америчка војска је на полигону Јума у Аризони успешно извела бојево гађање хиперсоничне бојеве главе из топовског лансирног система. Реч је о првој успешној проби бојеве главе пуне величине у оваквој конфигурацији, а циљ је да се убрза испитивање завршног дејства будућег хиперсоничног оружја уз ниже трошкове.
За пробу је употребљен Хеавy Артиллерy Тест Сyстем, ХАТС, или његова измењена верзија. Тај систем је повезан са раније обустављеним програмом Стратегиц Лонг Ранге Цаннон, џиновским топом који је био замишљен за гађање циљева на даљинама већим од 1.000 миља.
Топ као замена за део ракетних тестова
Нови приступ треба да замени део скупих летних тестова оперативних хиперсоничних ракета. Уместо целе ракете, топ убрзава бојеву главу до велике брзине пред удар, што омогућава инжењерима да у контролисаним условима прате њен учинак у завршној фази дејства.
Америчка војска није објавила коју је брзину пројектил достигао, нити када је тачно проба изведена. Познато је да се овај концепт развија око две године као алтернативна метода за чешће и брже прикупљање података о дејству при великим брзинама.
Проба у Јуми и улога програма СЛРЦ
У развоју су учествовали Национална лабораторија Лоренс Ливермор и Центар за наоружање Команде за развој борбених способности америчке војске, ДЕВЦОМ-АЦ. Тим је направио посебан лансирни пакет који може да издржи екстремно убрзање у цеви, а уграђен је и електронски упаљач за безбедно активирање.
Пре бојевог гађања спроведена је инертна проба ради провере концепта, после чега су урађене измене конструкције. Током завршног теста посада је, после припреме циља, поставила лансирни пакет, активирала упаљач и убацила бојеву главу и барутно пуњење, а затим се повукла у заштићене бункере.
После опаљења инжењери су прегледали снимке камера велике брзине и потврдили да су сви циљеви пробе остварени. Ако се ова метода покаже употребљивом у широј примени, америчка војска би могла да знатно смањи ослањање на ограничене и скупе ракетне пробе у развоју хиперсоничног оружја.