Шведска одлука да Украјини преда 16 старијих Грипен Ц/Д ловаца, уз паралелан договор о новим ЈАС 39, показује да Кијев више не тражи само хитну попуну губитака, већ гради будућу структуру свог ратног ваздухопловства. То је суштина потеза који превазилази класичан пакет војне помоћи. Реч је о спајању краткорочног борбеног ефекта и дугорочног везивања Украјине за западни ваздухопловни, логистички и политички систем.
Председник Украјине Владимир Зеленски и шведски премијер Улф Кристерсон објавили су у мају 2026. да ће Украјина добити 16 Грипен авиона, док је Стокхолм истовремено постигао договор о продаји 20 нових ЈАС 39 Грипен. Још важнији сигнал лежи у писму о намерама које отвара простор за набавку до 150 Грипен Е варијанти. То није импровизација, већ нацрт за потпуно нову флоту.
Кључна чињеница је да нови авиони неће стићи брзо. Испоруке су удаљене годинама и неће променити ток текућих операција у кратком року. Зато 16 старијих Грипен Ц/Д добија посебну тежину. Они су мост између садашњих ратних потреба и будуће западне структуре украјинског ваздухопловства.
Зашто Шведска шаље Грипен Украјини
Стокхолм овим потезом делује на два нивоа. Први је политички. Као нова чланица НАТО, Шведска жели да покаже да није пасиван члан савеза, већ држава спремна да испоручи озбиљан борбени систем. Други је индустријски. Сааб већ дуго тражи ширу извозну потврду за Грипен, а улазак авиона у украјинску употребу постаје снажан сигнал на тржишту којим и даље доминира амерички Ф-35.
Раст акција Сааб после објаве договора није споредан детаљ, већ показатељ да тржиште овај потез чита као ширу геополитичку и комерцијалну прекретницу. Ако Грипен уђе у борбену употребу у Украјини, Сааб добија видљивост у условима рата високог интензитета.
Шведска зато не шаље само авионе. Министар одбране Пол Јонсон испоруку је јасно везао за оружје, вештине и одржавање. То је важније од саме бројке од 16 летелица. Без обуке пилота и техничара, без ланца снабдевања и без интегрисаног пакета наоружања, сваки ловац је само скупа мета на аеродрому.
Оперативни значај Грипен Ц/Д
Грипен Ц/Д није најновија варијанта, али управо зато може брже да уђе у употребу. Планирано је да ови авиони буду испоручени до почетка 2027. године, а шведска страна наводи да је обука украјинских пилота и техничара већ у току и да ће бити проширена на јесен. То значи да Кијев не почиње од нуле.
Највећа вредност овог пакета није у голом броју авиона. Шеснаест ловаца не мења однос снага у ваздуху само по себи. Али ако буду испоручени са ИРИС-Т, АМРААМ и далекометном ракетом Метеор, онда добијају већу оперативну тежину. Тада Грипен постаје средство за ширење зоне ризика по противничку авијацију.
Грипен је годинама представљан као авион нижих оперативних трошкова, способан за употребу са скромније инфраструктуре и чак са удаљених путних праваца. Управо та карактеристика има посебну тежину за Украјину, чија је ваздухопловна инфраструктура под сталним притиском. Авион који не зависи искључиво од великих и рањивих база боље се уклапа у услове сталне претње ударима.
Ту лежи и шира логика шведског избора. Грипен није понуђен као престижан симбол, већ као практичан ловац за државу која води дуг рат исцрпљивања. Ако Кијев успе да споји распршено базирање, обучене посаде и ракете ваздух-ваздух већег домета, добиће компактну, али озбиљну способност за заштиту кључних зона и пресретање претњи.
Шта овај договор значи за Украјину и Европу
Овај договор није само питање још једног типа авиона у украјинској служби. Он отвара питање стандардизације, логистичке сложености и дугорочне структуре флоте. Украјина већ улази у западни систем ваздухопловне обуке и снабдевања, а увођење Грипен додаје нови слој тој трансформацији. То може да донесе флексибилност, али и додатно оптерећење ако се флота превише расцепка по типовима.
Са политичке стране, Шведска шаље поруку да подршка Кијеву улази у дубљу фазу. Испорука ловачких авиона није исто што и испорука муниције или оклопних возила. То је одлука која захтева поверење, дугорочне уговоре, континуитет обуке и трајно техничко везивање. Другим речима, ово је инвестиција у послератни однос снага, а не само реакција на тренутне потребе фронта.
Европски безбедносни контекст је једнако важан. Шведска овим потезом не јача само Украјину, већ и сопствени положај унутар НАТО. Држава која испоручује борбене авионе и отвара простор за будуће набавке постаје фактор, а не посматрач. За Стокхолм је то уједно и тест да ли може да споји безбедносну политику, индустрију и савезничке обавезе у један потез.
Ризици и ограничења
Ипак, постоје јасна ограничења. Нови ЈАС 39 неће брзо стићи, а 16 старијих Грипен Ц/Д не могу сами да реше проблеме украјинског ваздушног простора. Без стабилног темпа испоруке наоружања, резервних делова и техничке подршке, ефекат ће остати ограничен. Авион је само врх система, а не систем сам по себи.
Други ризик лежи у финансијама и амбицији. Зеленски је најавио да ће Кијев ићи и ка додатној набавци до 150 авиона предвиђених ранијим писмом о намерама. То је велики план који тражи дугорочан новац, политичку вољу и индустријски капацитет. За сада је тај правац важан као сигнал, али тек предстоји да се види да ли може да се претвори у реалан програм.
Зато шведску испоруку Грипен треба посматрати трезвено. Она не доноси брзо решење, али мења правац. Украјина овим потезом добија прелазну борбену способност и улазницу у шири ваздухопловни аранжман са Европом. Шведска, с друге стране, добија и политички утицај и индустријску предност.