Русија је модернизовала балистичку ракету Искандер-М и у њу уградила поједина техничка решења са севернокорејског КН-23. Циљ је пробој противракетне одбране и прилагођавање производње условима санкција, док је месечна производња Искандер-М до пролећа 2026. подигнута на 60 ракета.
Новије верзије ракете добиле су ажурирани модул 9Б899, који у завршној фази лета избацује мамце, диполне рефлекторе и топлотне клопке. Бордни системи су прилагођени раду у режиму активног скенирања ради откривања слабих тачака у пољу осматрања радара ПВО, а софтвер се редовно ажурира.
Нове измене на ракети Искандер-М
Ракете произведене после 2023–2024. добиле су бржи процесор за обраду слике са оптичке самонавођене главе. То повећава вероватноћу препознавања циља, откривања и погађања.
Према доступним подацима, удео руских електронских компоненти у овој ракети порастао је на 90 одсто, али су и даље присутни западни електронски делови. За Искандер-М се користи седам типова бојевих глава, укључујући пробојне и бетонобојне, а ракете се употребљавају и против аеродрома ради уништавања тактичке авијације, укључујући Ф-16.
Раст производње и нова верзија домета до 1.000 км
Поред 60 балистичких ракета Искандер-М месечно, Русија производи и 10 крстарећих ракета Искандер-К месечно. Истовремено се ради и на новој верзији, незванично означеној као „Искандер-1000“, са планираним дометом до 1.000 км.
Тај домет би требало да буде постигнут употребом новог горива веће енергије и снажнијег мотора.