Француски Рафале је 4. јула обележио 40 година од првог лета технолошког демонстратора из 1986. године. Иако је програм временом постао најуспешнији европски ловачки пројекат у послератном периоду, пут до увођења у службу био је спор и обележен кашњењима.
Захтеви за нови ловац дефинисани су 1983. године, али је авион у оперативну употребу ушао тек 2001. у француској морнарици. Шира употреба у Ратном ваздухопловству Француске почела је 2006, пуних 20 година после првог лета.
Заостатак у односу на америчке, руске и кинеске ловце
Још средином осамдесетих, када је Рафале тек почињао летна испитивања, САД и Совјетски Савез су већ имали зреле ловце четврте генерације попут Ф-15, МиГ-31 и Су-27. Ти авиони имали су већи борбени потенцијал, дужи долет, снажније сензоре и већи простор за даљу модернизацију.
Док су амерички програми YФ-22 и YФ-23 већ отварали пут петој генерацији, Рафале је остао у оквирима старије концепције. Активни АЕСА радар на француском ловцу појавио се тек 2013, знатно после америчких решења уведених на Ф-15 још 2000. године.
Извозни успеси уз растући притисак конкуренције
Са уласком Ф-35 у службу 2015. и кинеског Ј-20 2017. године, јаз је додатно проширен. У истој класи, и новији ловци генерације 4+ као што су Ф-15ЕX, Ј-16 и Ј-15Т данас нуде више од Рафале-а.
Француски авион се ослања на домаће наруџбине и купце који из политичких разлога не могу да набаве Ф-35, попут Египта, Катара и Индонезије. У директном надметању са Ф-35 није успео да добије ниједан тендер.
Француска ће Рафале задржати као главни борбени авион најмање до краја тридесетих година. У међувремену, даљи развој Ф-35, Ј-20 и Су-57 наставља да подиже лествицу, док европски програми још не дају одговор у истој класи.