ДО КРАЈА 2024. ГОДИНЕ СВИ ПОРУЧЕНИ АВИОНА СУ-30СМ БИЋЕ ИСПОРУЧЕНИ БЕЛОРУСИЈИ

Министарство одбране Белорусије издало је прву поруџбину за нове борбене авионе у постсовјетској ери у јуну 2017. године, са потписаним уговором вредним 600 милиона долара за набавку 12 ловаца Су-30СМ из суседне Русије.

Прва четири од 12 наручених авиона испоручена су у августу 2019. године, док се преосталих осам очекује да стигну у земљу до краја 2024. годоне. Опште се наводи да је ова доста одложена испорука резултат одлагања плаћања из Минска, јер је земља имала користи од растућег руског безбедносног кишобрана који је смањио уочену потребу за скупим унапређењм ловачке флоте. Ово је укључивало значајно распоређивање руских Су-30СМ и способнијих Су-35 на белоруским аеродромима, као и системе противваздушне одбране С-400 и ударне ловце МиГ-31К/И, док је сама Белорусија набавила средства по нижој цени као што је С- 400 система противваздушне одбране и балистичких пројектила Искандер, и добила приступ руским нуклеарним бојевим главама за ове последње. Док је планирано да буде испоручено најмање 12 Су-30СМ, а преостају спекулације да би флота могла да порасте на 24 ловца, природа избора белоруског ловца пружа драгоцен увид у геополитичку ситуацију Минска.

Ваздухопловство Белорусије се после распада Совјетског Савеза веома значајно смањило, а своје најтеже тактичке борбене авионе, пресретаче МиГ-25ПД/ПДС и авионе за сузбијање ПВО МиГ-25БМ, готовоодмах су повукли, док су ловац за ваздушну превласт Су-27 и јуришне борбене авионе Су-24М у потпуности пензионисали следеће деценије – а потом су продати Судану. Унапређени МиГ-23МЛД су такође продати Сирији 2000-их. Ово је оставило МиГ-29 као једини ловачки авион у земљи, иако су старост авиона и конзервативна природа надоградњи које су добили извршили све већи притисак на земљу да изабере њиховог наследника. Иако се дуго спекулисало да би земља могла да набави побољшане ловце МиГ-29М или МиГ-35, који имају далеко ниже оперативне трошкове и знатно боље перформансе у односу на совјетске МиГ-29, Белорусија се уместо тога одлучила за Су-30СМ.

Сматра се да је на одлуку о набавци Су-30СМ у великој мери утицала потреба да се максимизира компатибилност са руским ваздухопловством, у којем авион чини окосницу флоте заједно са специјализованијим ударним ловцем Су-34. Нашироко се извештава да је Русија охрабривала совјетске државе наследнице да набаве Су-30СМ и понудила авионе по повољним условима, при чему је Казахстан наручио три ескадриле у вредности од укупно 36 авиона између 2015. и 2023. године по пет одвојених уговора, док је Јерменија купила четири ловца у децембру 2019. године. Авион представља разноврснију и много јефтинију алтернативу ловцу за супериорност у ваздуху Су-35 и веома је повољно упоређиван са другим авионима ‘4+ генерације’ као што је француски Rafale са својим дометом, величина радара и нивои маневарске способности далеко превазилазе оне код западних ловаца.

Док је СССР требао да почне да користи совјетске ловце пете генерације од 2001. године, са својим првим стелт ловцем који је развијен у оквиру програма МиГ 1.42, распад државе значио је да ће Русија тек 2024. године увести свој први ловачки пук пете генерације – много мање амбициозни Су-57. Резултат је био много веће ослањање и Русије и њених извозних клијената на унапређене ловце четврте генерације попут Су-30СМ, који, иако и даље задржавају јаку предност у односу на европске авионе, пате од низа значајних недостатака у односу на произведене ловце пете генерације у Кини и Сједињеним Државама. Повлачење МиГ-25, Су-24М и Су-27 у корист слабијег, али много јефтинијег МиГ-29 након распада СССР-а значио је почетак смањеног фокуса на ловачку авијацију од стране Белорусије, и док Су-30СМ има солидну супериорност над ловцима суседних земаља данас, ово можда неће остати случај јер се F-35 озбиљно шире широм Источне Европе.